O ustavnim amandmanima
Uposlednje vreme, najaktuelnije pitanje u vezi sa pravosuđem Srbije jesu ustavni amandmani u oblasti pravosuđa, koji (po jednima) znatno slabe „nezavisnu poziciju nosilaca pravosudnih funkcija“, i to „nastavkom prakse političkog uticaja“, i (po drugima) „napokon uvode princip odgovornosti za sudije, tužioce, sudijske i tužilačke pomoćnike“. Struka brani sebe, a kako onda i narod sebe da odbrani od nesavesnog dela (pravosudne) struke. To je lajtmotiv koji u mojim mislima u poslednje vreme kao cunami provejava.
Iavaj, kad su neki pomislili da je „nezavisna struka“pobedila i da je Venecijanska komisija napokon stavila šapu na ideju o uvođenju odgovornosti, pored nezavisnosti u vidu visokih plata, jako izraženog i slobodnog „sudijskog uverenja“i svih sudijskih privilegija, pobunio se narod. I to kako? Skromno! Potpisivanjem peticije da se ustavni amandmani što pre pošalju Venecijanskoj komisiji kako se ne bi gubilo vreme. Jasno je, otkud pravo udruženjima bravara, preduzetnika, frizera, nacionalnih manjina, zanatlija... da se mešaju u pravosudna pitanja? Ko je građanima dao pravo da se mešaju, makar kroz želju da se u pravosudni sistem uvede odgovornost, kad je to „par ekselans“pitanje 5 NVO koje imaju tapiju na reforme i vladavinu prava. Pa oni su ti koji sve vas pekare, bravare, zanatlije, obućare... građane Srbije degradiraju jer ste vi glupi da uvidite i javno saopštite da je čitav pravosudni sistem talac onih koji su zbog korupcije bili proterani (čast izuzecima), vratiše se u sistem i najjače izraziše svoje „nezavisno sudijsko uverenje“i onda kada se mafija oslobađa odgovornosti i onda kada se kroz fingirane procese korumpirane i nedostojne sudije i tužioci - oslobađaju odgovornosti.
Pitam se zašto struka ne pominje pravnu nesigurnost, neujednačenost sudske prakse, korupciju i udovoljavanje interesnim grupama iz kriminogene sredine?! Da je to problem, govori u prilog činjenica da se u pojedinim važnim predmetima donose potpuno nelogične oslobađajuće presude, ne procesuiraju se oni za koje postoje dokazi da su deo mafije, mali građanin ne uspeva da dosegne pravdu, dok ozbiljnim kriminalcima zastarevaju krivična dela. I sve je to deo folklora o ugroženoj nezavisnosti pravosuđa od strane jedne političke partije? ARGUMENT SE ODBACUJE KAO NEPRINCIPIJELAN!
Deo struke nikada se protiv ovih pošasti nije pobunio, ali zato ogromna povika ide ka ustavnim amandmanima, koji, objektivno, za osnovni cilj imaju demontiranje monopola na organizaciju pravosudnog sistema i stvaranje balansa između uskih interesa struke i širokih interesa građana Srbije, koji su ozbiljno narušeni.
Da li ima političkog pritiska na tužioce govori to da je poverenik, predstavnik esnafa, samo dva postupka lokalnih predsednika opština ocenio kao politički pritisak. Veliki uspeh. ARGUMENT O POLITIČKOM PRITISKU SE ODBACUJE ZBOG NEDOVOLJNO DOKAZA.
Bilo kako bilo, savesnim sudijama i tužiocima odgovaraće red, a onaj deo pravosudnog sistema koji „i kuka i bije“, baš onim s početka pomenutim bravarima, preduzetnicima, frizerima, invalidima i zanatlijama - i nije bitan. Jer, sistem i postoji zbog
GRAĐANA! Kome to nije jasno, neka se preseli tamo gde je građanin još jači i još glasniji i gde prava malog čoveka uvek prevladavaju nad interesima dobro finansiranih projekata koji za cilj imaju da bace prašinu u oči... Kako bi i dalje nesavesne sudije i tužioci radili šta im se prohte. ŽIVELA
(ne više slepa)
SRBIJA.
Da li se pravosuđe tiče i pekara i obućara?