Samo ih je smrt mogla rastaviti
Mladog učenog čoveka koji je večito nosio knjigu pod miškom, a koji je važio za ženskaroša, zavela je jedna od najlepših Beograđanki dvadesetih godina prošlog veka. Ljubav koja se nikada nije gasila samo je smrt mogla prekinuti.
Maestralnog Miloša Crnjanskog i njegovu suprugu Vidosavu uvek su smatrali za jedno. Više od pola veka delili su dobro i zlo, a pogledi su im se prvi put sreli na Filozofskom fakultetu.
- Vidosava je poticala iz ugledne i imućne porodice Ružić. Njen otac je bio predratni ministar prosvete, prijatelj kralja Petra Prvog Karađorđevića. Mlada lepotica došla je na čas istorije i na klupu pored sebe stavila šešir, ne bi li označila da je mesto zauzeto. Tada se pojavio Crnjanski, koji je voleo da se šali, pa je seo upravo na to mesto. Vida se pobunila i rekla: „Gospodine, mesto je zauzeto“, a on je odgovorio: „Pa naravno. Za mene!“- kaže za „Alo!“turistički vodič Sanja Đaković, autorka „Ljubavnih šetnji Beogradom“.
I tako su Miloš i Vidosava započeli svoje druženje, na veliko nezadovoljstvo porodice Ružić, a ponajviše njenog strica, koji je bratanicu obećao jednom kraljevom oficiru.
- Vidosava je poštovala strica i svoju porodicu. Nastavila je da posećuje oficirske balove, ispunjavala svoje obaveze, ali se istovremeno viđala i sa Crnjanskim. To se stricu nije dopalo, pa ih je jednom prilikom sačekao na Slaviji s motkom, uz ideju da ih razdvoji batinama, ako drugačije ne može. Hrabra devojka otela je motku i obećala da će okončati vezu - objašnjava naša sagovornica.
Vidosava je ubrzo spakovala kofere i oprostila se s Crnjanskim na Glavnoj železničkoj stanici, pošto je odlučila da napusti Beograd i školovanje nastavi u Parizu. Crnjanski je obećao da će svojoj dragoj redovno pisati. Međutim, već narednog dana je prodao svoju kuću u Pančevu i krenuo put Francuske.
- Venčali su se 1921. i od tada su bili nerazdvojni. Može se reći da je veliki pisac imao tešku narav i samo je žena poput Vidosave mogla da iznese takvu ličnost i bude oslonac u njihovom braku. Crnjanski je o supruzi govorio kroz svoja dela, posebno kroz „Roman o Londonu“. Dok su živeli u britanskoj prestonici, Vidosava je šila lutke za čuvenu robnu kuću „Harods“. Radila je kako bi on mogao da piše, a jednom prilikom i izjavila da „sto njenih lutkica ne vredi koliko jedna njegova rečenica“- priča Sanja Đaković.
Drugi svetski rat je došao i prošao, a Crnjanski je odbijao da se vrati u otadžbinu. Ipak, šezdesetih godina je promenio mišljenje na molbu bliskog prijatelja Ive Andrića. Dobio je stan u ulici Maršala Tolbuhina, gde je sa suprugom živeo do smrti 1977.
- Pred smrt je prestao da uzima hranu i vodu. Odbijao je i lekove. Lekar je utvrdio da Crnjanskom fizički nije ništa, već da je izgubio želju za životom. Prebacili su ga u bolnicu „Dragiša Mišović“, gde je umro, uz poslednje reči: „Vode i Vida“- priča sagovornica „Alo!“.
Jedan od najvećih srpskih književnika sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju. Njegova Vidosava živela je još 10 meseci, dovoljno dugo da završi sve administrativne poslove oko formiranja zadužbine pokojnog supruga.
Imala je samo jednu želju - da počiva pored svoje ljubavi, ali do dana današnjeg to nije ispunjeno. Sahranjena je u porodičnoj grobnici Ružića.