U pamet se, Srbi!
N ažalost, niko ne zna koliko je Srba stradalo u poslednjem ratu u Bosni i Hercegovini, ali se, prema dostupnim podacima, taj broj kreće oko 30.000. E, upravo zbog svih tih života uzidanih u temelje Republike Srpske i zbog još stotina hiljada koje su ustaše ubile u Jasenovcu i bacile u jame u prethodnom ratu, na predstojećim izborima je imperativ da se sačuva Republika Srpska. Dobro ste pročitali, ne Milorad Dodik, već Republika Srpska, jer je samo ona uz jaku Srbiju garant da nam se neće isto ponoviti u nekoj novoj balkanskoj kasapnici.
S lažem se sa mnogim argumentima onih koji ne misle da je Dodik prevaziđen i istrošen. Uostalom, to je, na radost svojih neprijatelja, pokazao i nesuvislim izjavama u aktuelnoj izbornoj kampanji. Da ne govorim o nesposobnosti države da efikasno reši slučaj ubistva Davida Dragičevića.
A li šta i ko je alternativa Dodiku? Konvertiti koji su od ljutih nacionalista postali evropejci samo zato što ih je neko ucenio Hagom? Srbi koji su najodaniji saradnici Bakira Izetbegovića u institucijama BIH? Saradnici britanske i drugih službi? Da li među Srbima neko stvarno misli da oni, ti i takvi, zaslužuju poverenje da vode Srpsku i odlučuju o budućnosti njenih građana?
U takvoj, nimalo sjajnoj situaciji za srpski narod, ostanak Dodika na vlasti je kakva-takva garancija opstanka Republike Srpske. Kada razgovaramo u toj ravni, potpuno je nevažno ime i prezime onoga ko će se nalaziti na vlasti. Jedino što je bitno jeste nacionalni interes, a njega, čini mi se, bolje od nas razumeju ne samo Amerikanci, Rusi, Britanci i ostali veliki narodi već i naši susedi Hrvati, Albanci i ostali. Da li je moguće da se u situacijama kad je otadžbina ugrožena samo Srbi dele na ove i one i da poput Drugog svetskog rata, koji je, pored borbe protiv okupatora, bio i građanski rat, Srbi uvek gledaju jedni druge preko mušice.
N aše podele bile su i jedan od ključnih razloga što prethodnih meseci nismo ostvarili kakav-takav sporazum o Kosovu i Metohiji, već smo došli do toga da su Šiptari juče upali na Gazivode, a samo se čeka trenutak kada će isto učiniti i u Kosovskoj Mitrovici. Nažalost, uvek ima Srba (i to popriličan broj) kojima je profit, bilo politički ili materijalni, bitniji od otadžbine.
K osovo je, nažalost, skoro do kraja izgubljeno. Dobrim delom je to i zbog toga što na njemu Srbi čine manjinu. U Republici Srpskoj nas je još preko milion i ako je izgubimo, to bi mogao biti početak našeg definitivnog kraja kao naroda. Nadam se da će Srbi koji imaju biračko pravo u BIH razmišljati i o tome.