Zaboravljeni srpski graditelj

Kada se u Beogradu leti od jutra usija asfalt, svako ko se nađe na pločniku gleda da se što pre skloni hlad. Pogotovu u centru. Jedna od najprijatnijih gradskih hladovina nalazi se upravo u centralnom delu prestonice, u ulici Majke Jevrosime. Pešak koji odluči da hlad hvata baš u toj ulici na njenom uglu s Palmotićevom sasvim sigurno će uočiti zgradu Muzeja PTT-A, jedno od najlepših beogradskih zdanja, podignutu između dva svetska rata.

- Zgrada sa crveno-belom fasadom kao kuća uprave pošta građena je od 1926. do 1930. u obliku slova „P“, prema projektu Momira Korunovića, stvaraoca poznatog i kao srpski Gaudi. Reč je o arhitekti koji je važio za najpoznatijeg predstavnika nacionalnog savremenog srpsko-vizantijskog stila u međuratnom periodu. Ali dok Barselona s ponosom ističe reprezentativne građevine svog Gaudija, Beograd je svog, koji je preminuo pre 49 godina, pomalo potisnuo u zaborav - kažu u „Milenijum timu“i dodaju bi naša prestonica, da nije tako, kao što to radi glavni grad Katalonije sa delima svog znamenitog arhitekte, osmislila uzbudljive

turističke ture za upoznavanje zdanja i prostora na kojima je Korunović ostavio pečat.

- Posle Muzeja PTT-A, u jednoj takvoj turi, turistima ne bi mnogo pešačili do naredne tačke na kojoj je on ostavio svoj trag, a to je

Pionirski park. U njemu se nekada između Starog i Novog dvora nalazio Maršalat, koji je sređivan prema Korunovićevom projektu. Fasada okrenuta prema Narodnoj skupštini nije bila reprezentativna, ali zato je stranu ka današnjoj Ulici kralja Milana krasila bogata dekoracija. Kako su posle Drugog svetskog rata gradski urbanisti smatrali da nekadašnji Dvorski park treba više otvoriti za narod, doneta je odluka da se Maršalat sravni sa zemljom - objašnjavaju naši sagovornici.

Bolju sudbinu nije doživelo ni Korunovićevo zdanje na nekadašnjem Vilsonovom, a današnjem Savskom trgu. Njega je, osim zgrade Glavne železničke stanice, ulepšavala i prelepa fasada pošte. To zdanje je dvadesetih godina prošlog veka, kada je podignuto, bilo prava arhitektonska lepotica, za koju dobar deo stručne javnosti smatra da je Korunovićevo najbolje delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, a njenu lepotu dokrajčilo je posleratno doba.

- Zgrada jeste obnovljena u poratnim godinama, ali je i ogoljena, pa danas od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru imamo gotovo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru. Za ovo zdanje možda će konačno doći lepši dani jer, kako su u prethodnih nekoliko godina najavljivali nadležni, potrudiće se da mu se u dogovoru s „Poštom Srbije“vrati nekadašnji prepoznatljiv izgled - ističu u „Milenijum timu“.