KRAJIŠNIK PAO ZBOG OBRVA!
Momčila Krajišnika snimili u kupatilu roditeljske kuće, odale ga debele obrve
U aprilu 2000. godine, pod okriljem noći, specijalne jedinice ubačene u sastav Sfora su na Palama uhapsile Momčila Krajišnika. Čovek, koji je tokom rata bio na funkciji predsednika Skupštine Republike Srpske, a posle rata član predsedništva BIH iz Republike Srpske, uhapšen je u kući svojih roditelja oko tri sata ujutro, nakon čega je u odmah prebačen u Hag, gde je osuđen za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije.
Detalji o hapšenju „desne ruke Radovana Karadžića“dugo su držani u tajnosti, kako ne bi bile otkrivene taktike specijalnih jedinica. Međutim, Francuzi su dobili zeleno svetlo i u dokumentarnom filmu „Operacija Kra“, koji će biti emitovan 11. oktobra, otkrivaju kako su tačno ušli u trag Krajišniku i kako su izveli operaciju hapšenja, a da nisu ispalili nijedan jedini metak.
Kako se sumnjalo, Krajišnik je imao najmanje tri skrovišta, a na prikupljanju informacija o tome gde se on nalazio radilo se mesecima. U dokumentarcu vojnici su ispričali kako su otkrili da se Krajišnik krije u kući svojih roditelja. Kako navode, u martu su primetili povorku crnih automobila u blizini Pala, što im je probudilo sumnju da se Krajišnik baš tu krije. Ipak, hteli su da budu sigurni.
„Jedne noći ušli smo u šumu nedaleko od kuće. Imao sam malu kameru na stativu. Bilo je hladno, čekali smo i posmatrali prozor od kupatila na kući. Upalilo se svetlo i uključeno je snimanje na kameri. Meta je prošla trinaest puta kraj prozora. Video se samo vrh lica, ali sam prepoznao debele obrve. To je on!”, priča vojnik koji se predstavio samo kao Žerar.
Krajišnika su morali da isporuče Hagu bez „mnogo pompe“, kako ne bi nastao haos. Za početak je trebalo da budu sigurni da će on, na dan kada dobiju zeleno svetlo da krenu u akciju, biti u kući svojih roditelja. Narednih dana su ga snimali sakriveni u jednoj štali.
„Njegovu sobu smo posmatrali odatle tako što bismo podigli jedan crep. Problem je bio to što je seljak ulazio dva puta dnevno u štalu da uzima seno. Zato smo iskopali tunel na dnu sena i tu bismo se krili kada bi on ušao. Tada ne smeš da se zakašlješ, a skoro ni da dišeš“.
Sama akcija hapšenja takođe je bila veliki rizik, znali su da će Srbi štititi Krajišnika i da u svakoj kući ima mnogo oružja. Zbog toga je helikopter kojim je trebalo da bude transportovan čekao u Sarajevu, specijalci su u vozilima UN-A prišli šumi, a odatle peške do kuće.
„Znali smo da će cela akcija biti otkrivena kada raznesemo vrata eksplozivom. Naši nišani na puškama nisu vidljivi, pa smo zato na njih montirali crvene školske lasere, da bismo mogli da ga zastrašimo ako je potrebno“, kažu vojnici u dokumentarcu. U finalnu akciju bila su uključena tri tima, dva zadužena da prate i obezbede područje, dok je treći tim po mrklom mraku došao do vrata kuće, postavio eksploziv i čekao znak.
„Dat je signal i bum! Ušli smo u sekundi. Roditelji su prepadnuti sedeli na krevetu. Popeli smo se na sprat, on je bio u pidžami, u ruci je držao „kolt 45“, ali se odmah predao i stavljene su mu lisice. Svi u Palama su bili probuđeni, ali niko nije ni mrdnuo. Helikopter je potom sleteo na Pale, pokupio nas i odleteli smo za na aerodrom u Sarajevo, odakle je Krajišnik prebačen za Hag“. I. N.