Kako su Albanci počistili Srbe!
Državne službe su predviđale da će do 2010. pokrajina imati više od 90 odsto albanskog stanovništva
Mnogi kažu da je Kosovo najskuplja srpska reč. Sukobi Srba i Albanaca na KIM traju stotinama godina, mnogi smatraju još od 17. veka, vođeni su za vreme rata Svete lige i Otomanskog carstva (1683-1699), kada je usledila Velika seoba Srba pod Arsenijem Trećim Čarnojevićem (1690), a traju do dana današnjeg.
Još 1987. urađena je detaljna analiza procena bezbedonosnih implikacija za SFRJ u slučaju ostvarivanja „etnički čistog Kosova“. U toj analizi, koju je napravila Služba državne bezbednosi u saradnji sa ostalim državnim institucijama, uslovno je usvojena odrednica da je „etnička čistota“postignuta kada dominantna populacija predstavlja više od 90 odsto stanovništva, pri čemu je kao model uzeta najhomogenija nacionalna sredina u SFRJ – Slovenija, gde su tada Slovenci po popisu iz 1981. činili 90,5 odsto od ukupnog broja stanovništva.
PROCES ISELJAVANJA SRBA
I u izveštaju Saveznog izvršnog veća od 12. jula 1982. navodi se da se „iseljavanjem Srba i Crnogoraca iz Kosova, koje je rezultat neprijateljske aktivnosti i pritiska albanskih nacionalista, ostvaruje njihov strategijski cilj, stvaranje etnički čistog Kosova“.
NEPRIJATELJSKE GRUPE
Službe Državne bezbednosti i organi bezbednosti u JNA su od 1981. do 1987. otkrili osam neprijateljskih ilegalnih organizacija i 304 ilegalne grupe. One su pretežno delovale na teritoriji Kosova i Makedonije, ali i u drugim delovima zemlje.
ALBANSKA NEPRIJATELJSKA EMIGRACIJA U SAD
Prema procenama iz 1987, albanska neprijateljska emigracija deli se na 25 raznih organizacija sa oko 20.000 pripadnika, lociranih najvećim delom u SAD, Kanadi, Australiji, Belgiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Turskoj. Od 1981. do 1987, albanska emigracija je organizovala 110 demonstracija, u kojima je učestvovalo više od 16.000 osoba, a u sprovođenju subverzivnih aktivnosti najekstremnija je bila organizacija PASRJ (formirana 1982. ujedinjavanjem više marksističko-lenjinističkih organizacija), koja je u 28 akcija u inostranstvu ubila šest, a ranila sedam naših državljana.
OPŠTINE SA VIŠE OD 90 ODSTO ALBANACA JOŠ 1987.
U studiji iz 1987. se već u osam od ukupno 22 opštine smatralo da ima više od
90 odsto albanskog stanovništva, i to su Glogovac, Kačanik, Srbica, Dečani, Podujevo, Đakovica, Suva Reka i Orahovac. Od ukupno 1.445 naselja na Kosmetu, bez Srba i Crnogoraca je bilo 606 ili 41,9 odsto (1961. je bilo 338 naselja). Od ostalih 839 naselja, u 366 (44 odsto) zabeležen je izuzetno mali broj srpske i crnogorske nacionalnosti (do 50 stanovnika).
PRIRODNI PRIRAŠTAJ
Uzimajući u obzir prirodni priraštaj, ali i činjenicu da u starosnoj strukturi Albanaca preovladava mlado stanovništvo (55,3 odsto), kao i sve starijoj populaciji srpskog i crnogorskog stanovništva, proces ostvarivanja „etnički čistog Kosova“bi se ubrzao. Albanska populacija (studija rađena 1987) bi u narednih 50 godina trebalo da se utrostruči, a prema popisima od 1921. do 1941, broj Albanaca na Kosovu se udvostručio, sa 439.000 na 964.000.
ETNIČKI ČISTO KOSOVO 2010.
Služba državne bezbednosti je 1987. uzimajući u obzir isključivo stopu prirodnog priraštaja procenila da će se etnička čistota od više od 90 odsto albanskog stanovništva ostvariti 2010. godine, pod uslovom održavanja sadašnjih (1987) stopa prirodnog priraštaja. Mada se u analizi izneti podaci o iseljavanju Srba i Crnogoraca sa Kosova u periodu od 1981. do 1987, oni nisu uzeti u obzir prilikom davanja projekcije o „etničkom čistom Kosovu“.