Slavimo dan pobede nad Srbijom!
Reprezentacije Makedonije i Srbije (Jugoslavije) odigrale su ukupno šest međusobnih duela. Bilans: Četiri pobede našeg tima i po jedan remi i poraz.
Jedini trijumf Makedonci su ostvarili 2013. godine u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, pod dirigentskom palicom Čedomira Janevskog, koji je u razgovoru za „Sprint“evocirao uspomene iz tog perioda.
- Bilo je to u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Teška grupa, u kojoj su selekcije Belgije, Hrvatske i Srbije bile favoriti za prolaz dalje. Mi smo u toj konstelaciji snaga, zajedno sa Velsom i Škotskom, bili autsajderi. Izgubili smo u Zagrebu, iako smo imali šanse za pobedu. Sličan scenario dogodio se i u Skoplju, vodili smo na poluvremenu, ali nam je Ivan Rakitić presudio golom iz slobodnog udarca. Usledila je utakmica sa Srbijom, koja je za oba tima bila od izuzetne važnosti. Imali smo hendikep da je naš najbolji fudbaler Goran Pandev bio suspendovan, a na sve to imali smo i nekoliko povređenih igrača - počinje priču tadašnji selektor Makedonije, koji se odlično seća svakog detalja s meča na stadionu „Filip Drugi“.
- Srbija je slabo startovala i morala je da juri pobedu. Bio je to turbulentan period za vašu reprezentaciju, koju je predvodio Siniša Mihajlović. I jedan i drugi tim su želeli da se rehabilituju pobedom posle slabijeg početka. Sećam se odlično da je štoper „orlova“Nenad Tomović napravio penal nad Hasanijem, koji je Ibraimi pretvorio u gol i zlata vredna tri boda. Bili ste baš jaki, igrali su Kolarov, Bane i još neki fudbaleri iz velikih klubova. Izuzetna reprezentacija. Mi smo, međutim, hteli da se pokažemo pred našim navijačima - kaže bivši trener Zvezde i dodaje da tada nije bilo previše izraženog navijačkog naboja.
- Nije ga bilo. Ljudi bi trebalo normalno da se ponašaju i da navijaju za svoju zemlju. Nikada nisam podržavao nasilje na stadionima. Evropa nam se smeje zbog takvih ispada - zaključio je Čedomir Janevski.
Vladimir Zogović
Bez obzira na broj mečeva koji su u novijoj istoriji odigrale naša i hrvatska reprezentacija (svega četiri), svi ti i budući dueli zaslužuju epitet „fudbalskog klasika“.
Iako su čak tri utakmice završene remijem, „vatreni“, za razliku od nas, imaju i jedan trijumf. Marta 2013. godine, na putu ka Svetskom prvenstvu u Brazilu, na „Maksimiru“su nas Mandžukić i Olić sa puta ka Kopakabani poslali u nesvest.
Ako je za utehu, Hrvati su zbog ishoda dvomeča sa tadašnjom selekcijom Jugoslavije 1999. godine dva remija (Beograd 0:0, Zagreb 2:2) doživeli kao najteži poraz, zbog kojeg se presavijaju preko stomaka i 19 godina kasnije.
O tome šta sve još boli selektora te generacije „vatrenih“, za „Sprint“danas priča Miroslav Ćiro Blažević.
- Još me bole Jarnijeva jaja! Hrvatska je sa 2:2 ostala bez plasmana na Evropsko prvenstvo 2000. godine, kao pobednici grupe ste vi otišli u Belgiju i Holandiju, tamo gde smo mi mislili da nam je mesto. Taj remi u Zagrebu mi je najteži poraz u trenerskoj karijeri. Ni dve decenije kasnije ne mogu čudom da se načudim šta bi Bati Mirkoviću
da usred „Maksimira“tokom meča
„Od šest međusobnih duela, mi smo trijumfovali samo te 2013. godine. A bili ste baš jaki. Miha selektor, na terenu Kolarov, Ivanović...“ „Remi u Zagrebu 1999. je moj najveći
poraz u karijeri. Bati Mirkoviću poručite da je veći peder od mene, čim je mogao pred toliko ljudi da hvata mog igrača za međunožje“