DRŽAVA ODLUČNA DA SE OBRAČUNA SA INVESTITORIMA KOJI GRADE BEZ DOZVOLE Kraj za divlju gradnju

Skupština Srbije danas će na dnevnom redu imati izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata, a u Građevinskoj komori Srbije kažu da će te izmene omogućiti rušenje bespravnih objekata i sprečiti divlju gradnju.

Ministarstvo građevine je najavilo da će izmene Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji pružiti državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade na kršenju zakona.

Praksa je pokazala da je jedna od glavnih zloupotreba postupka o ozakonjenju bila vođenje maratonskih upravnosudskih postupka za ozakonjenje nelegalnih objekata, koji u Srbiji u proseku traju nekoliko godina. Zato je predviđeno da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje dovoljno konačno najčešće drugostepeno rešenje, kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija. Takođe, predviđeno je da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja.

- Izmenama zakona opštinski i gradski građevinski inspektori će dobiti mnogo veća prava, ali i veće obaveze, koje treba da dovedu do toga da se stane na put gradnji nelegalnih objekata kažu u tom ministarstvu.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, ističe da je još od 2015. zakonom predviđeno da svi objekti bez građevinske dozvole moraju biti srušeni i da bi sada to trebalo i da se omogući.

- To je krivično delo i onaj koji je to radio, mora da odgovara. Masa divljih objekata je napravljena na crno

(posle donošenja Zakona o ozakonjenju objekata u novembru 2015), pošto su investitori koristili rupu u zakonu i dali bespravno građene objekte na ozakonjenje. Dok je objekat u procesu ozakonjenja ne sme da se dira i bespravna gradnja je mogla godinama da se hendluje i rasteže - ističe Rodić i dodaje da je najveći problem tamo gde su investitori pravili zgrade na mestima od opšteg društvenog značaja, na primer tamo gde će biti gasovod, neki put ili raskrsnica.

- Kupci zato neće moći da dobiju nadoknadu kada se ti objekti budu rušili, pošto su te objekte kupili na svoj rizik - u fazi ozakonjenja. Ministarka Zorana Mihajlović je rekla da će novi zakon ubrzati procese kako bi bespravni objekti mogli da se ruše, ali nije rekla koji će to objekti biti - navodi Rodić i dodaje da su to verovatno objekti koje se nalaze na pravcima gasovoda ili drugim mestima od opšteg interesa, kao i u nacionalnim parkovima.

Rodić podseća da se izmenama uvodi, što je predlagala i Građevinska komora, krivična odgovornost ne samo za investitora već i izvođača radova, ako zna da radi na crno, odnosno bez građevinske dozvole, pa će, kako ističe, mnogi biti pogođeni tim odredbama zakona.

-Treba ozakoniti objekte koji ne moraju da se ruše, u slučajevima u kojima inspekcije nisu na vreme reagovale, ali tako što će se naplatiti sve dažbine kao da su ti objekti legalno građeni - kaže on. Ministarstvo građevine apeluje na građane da ne kupuju nelegalne objekte jer će imati probleme sa takvim nekretninama, da opštinski organi nelegalne objekte ne priključuju na komunalnu infrastrukturu i da Poreska uprava ne dozvoli da se nelegalni objekti koriste za obavljanje bilo koje delatnosti.

odsto ozakonjenih objekata u Beogradu plaća porez na imovinu ■ Vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.

■ Svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke.

■ Država će ovim izmenama imati mogućnost da najgore slučajeve bespravne gradnje sruši odmah.

■ Uvodi se obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju.

■ Svaki građanin će imati uvid u

satelitski snimak.

■ Jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju.

■ Nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju nije i ne može biti predmet legalizacije.

■ Svi započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u roku od pet godina.

■ Biće i zabranjeno naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole predviđene su kazne od 1,5 do tri miliona dinara ili krivična odgovornost u ponovljenom postupku.

■ Više se neće plaćati taksa katastru na određivanje kućnog broja.

■ Planovi detaljne regulacije donositi za oko šest meseci, umesto za godinu dana.

■ Uvedene su „male“i „velike“licence za sve koji se bave izgradnjom objekata, a gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licencu.