Vreme je da Beograddobije TRG NOVAKA ĐOKOVIĆA!
Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, ne odustaje od višegodišnje ideje, pa u razgovoru za „Sprint“ponovo stavlja svoju inicijativu na dnevni red: - Vreme je da se neki trg u Beogradu nazove po Novaku Đokoviću, i to za njegovog života! Da li bi to bile sadašnje Terazije ili neki drugi trg, manje je važno, ali mi moramo da se odužimo takvom čoveku i šampionu za sve što je uradio za svoj narod i svoju državu. Ne smemo da ga zaboravimo kao što smo zaboravili solunske ratnike. Mi nismo bili fer prema solunskim borcima i zato nam se godinama i dešavaju svi ovi maleri. Mi smo ih napravili. Mi nismo bili fer. Mi nismo bili dobri. Od prvog dana kada sam došao na čelo Olimpijskog komiteta imam misiju da ispravim tu vrstu nepravde u sportu!
„Ne smemo da zaboravimo naše sportske heroje, kao što smo zaboravili solunske ratnike. Nismo bili fer prema njima, zato nam se dešavaju svi ovi maleri. Prema Noletu su činjene velike nepravde“
Govoreći o herojima našeg doba, Božidar Maljković ne želi da zaboravimo veterane.
- Moj otac je učesnik Drugog svetskog rata od svoje 17. godine. Nosilac je spomenice, četiri godine je bio u borbama. Ali, taj Drugi svetski rat bio je komedija u odnosu na Prvi svetski rat u kojem je na deset studenata Beogradskog univerziteta osam gubilo život. To je strašan udar na srpski korpus, na našu naciju. Vreme je da počnemo da ispravljamo sve te nepravde, a ja se trudim da to činim kroz sport. Ako mi ne budemo poštovali svoje veterane, svoje šampione, pa ja neću da radim ovaj posao - s puno emocija će Maljković.
Prvi čovek Olimpijskog komiteta je među prvima, proročanski, još 2006. izjavio da će Novak Đoković biti najbolji teniser sveta.
- Drago mi je što sam pogodio, ali to pre 12 godina nisam izrekao zahvaljujući svojoj pameti, već splitskom poznavanju tenisa. Kada je Novak bio u najvećoj krizi, a to zna cela njegova familija, boravio je u Splitu. Tada su mi ljudi iz tenisa
- Srđan i Goran Ivanišević, veliki šampioni, u kafiću kod Jurice Jerkovića objasnili: „Imate mulca u Beogradu. Biće broj jedan“. Iza tih reči su stajali i Nikola Pilić, Željko Franulović, Mario Ančić, Goran Ivanišević. Čini mi se da ni Srbija tada nije verovala. I ako pričamo o najvećim sportskim nepravdama, onda je ona načinjena prema Novaku Đokoviću. Bili ste svedoci kroz kakvo blato je provlačen čim je pao s prvog mesta, a sada se ponovo svi kunu u njega. Kada sam prvi put pokrenuo inicijativu da jedan trg u Beogradu ponese ime Novaka Đokovića, mene su na društvenim mrežama ubili. Krajnje je vreme da ispravimo nepravdu prema takvom heroju! Ja sam jedini trener u Srbiji koji je radio u sedam zemalja i nigde na svetu nisam video takvo nepoštovanje prema sportistima, šampionima. To je svojstveno našem narodu i zato je teško raditi u Srbiji.
Maljković kaže da situacija nije ništa bolja ni u drugim sportovima, ali se zato danima prepričavao njegov veličanstveni gest da na jednoj svečanosti koju je priredio Olimpijski komitet Srbije, budu pozvani osvajači medalja sa Olimpijskih igara održanih u Meksiku davne 1968. Pet decenija kasnije na podijum su izašli olimpijski šampioni, vaterpolisti Dejan Dabović i Đorđe Perišić, srebrni
košarkaši Dragutin Čermak,
Nikola
Plećaš,
Damir
Šolman,
Dragoslav
Ražnjatović i
Vladimir Cvetković, kao i rvač osvajač bronzane medalje na Igrama u Meksiku Branislav
Simić.
- Mnogi su se naježili kada su na bini ponovo videli olimpijce iz Meksika.
Ljudi su mi prilazili, čestitali, bili su srećni, ponosni. Zbog svega toga sam optimista. Da nisam večiti optimista, sa Limožom nikad ne bih postao šampion Evrope u košarci - uz osmeh će Maljković.
Prvog čoveka OKS-A raduje i tretman koji sportisti imaju kod predsednika države.
- Od predsednika Srbije dobijamo veliko razumevanje. Svi znaju da ja nisam osoba koja bi želela da mu se približi na taj način, ali svaka čast i njemu i Miloradu Dodiku na razumevanju za sport. Kad god sam otišao kod Vučića, a ne idem često, on u tri sekunde prepozna i reši svaki problem u srpskom
sportu.