Saša i njegove fotelje
Ko bi rekao da će opozicioni lider Saša Janković tokom političke karijere najveću bitku voditi sa foteljama i prozorima. Iako je obećavao da će dati sve od sebe kako bi građanima ponudio bolje sutra, ove sitnice ga uspešno sputavaju u toj borbi, koju, najčešće, vodi sam sa sobom.
Na početku se nekima činilo da bi Janković mogao zasesti u fotelju šefa države, ali se ubrzo pokazalo da je 600.000 glasova nedovoljno za tu poziciju. Nakon izbornog kraha, Janković se dosetio da bi stolicu predsednika Republike Srbije mogao zameniti onom u Vladi Srbije. Doduše, za to su mu falili glasovi, te je i ta njegova zamisao ostala samo pusti san.
Dok se lider Pokreta slobodnih građana brinuo o foteljama, najčešće tuđim, suočio se sa novim problemom. Naime, čini se da je u sopstvenom pokretu ostavio otvoren prozor, pa su se razbežali svi viđeniji članovi koji su mu pružali podršku. Sujeta mu još jednom nije dala da se suoči sa sopstvenim greškama, te je i tada druge okrivio za sopstvene poraze.
PSG otvara prozor da izađe sve ono što ne valja, za ulazak nove energije“, objasnio je Janković odlazak svojih saradnika. Naravno, čim je rešio „problem sa prozorom“, ponovo se vratio na goruće pitanje u svom političkom delanju, a to je pitanje fotelje. Kako je njegova popularnost opadala, tako je i ta fotelja postajala manje značajna, ali ga to nije sprečilo da se za nju bori.
Tako se Janković na okruglom stolu opozicionara naljutio na svoje opozicione kolege što su sačuvali stolicu za njega, ali ne i za njegovu svitu. Odlučio je da ovu „bitku“, za razliku od prethodne dve, ne izgubi. Durio se, ljutio, sve dok nisu obezbedili fotelje i za njegove saradnike.
S imbolično ili ne, predstavnici DS-A ustali su da bi oslobodili prostor za Jankovića, a čini se da to rade i u političkom životu Srbije.