Seča ljudi u srcu Evrope
NOVI SVEDOCI O „ŽUTOJ KUĆI”, U KOJOJ SU POČINJENI MONSTRUOZNI ZLOČINI
„Rekli su nam da ne smemo da ih maltretiramo, na šta sam se iznenadio, jer su ranije zatvorenici bili tučeni”, svedoči jedan od vojnika
Istraga o trgovini organima na Kosovu koju vodi srpsko Tužilaštvo za ratne zločine i dalje traje, a novo svetlo na zločin počinjen u zabitima Albanije baca međunarodni dokumentarac „Trgovina organima: Skandal u srcu Evrope”.
U dokumentarnom filmu francuske novinarke Vanine Kanban, inače, poreklom iz Šibenika, koji još nije prikazan srpskoj publici, pojavljuju se novi svedoci koji otkrivaju monstruozne zločine, piše nedeljnik „Ekspres” u poslednjem broju.
U tom dokumentarcu američki novinar Majkl Montgomeri, koji se među prvima zainteresovao za taj težak zločin protiv čovečnosti, ističe da su albanske snage bile podržane od Zapada i da je u to vreme OVK hapsila na desetine srpskih građana koji su preko granice slati u Albaniju.
Jedan od vojnika priznao je Montgomeriju šta se dešavalo septembra 1999. godine i kako su zatvorenici prevoženi do farmi u centralnoj Albaniji, oko grada Burelj. U ovom filmu se prvi put čulo svedočenje nekoliko ljudi koji su direktno učestvovali u transportu.
- Krenuli smo kamionom, dok nas je jedan helikopter pratio. Ja sam vozio sa kolegom, koji je sedeo pored mene. Iza je bilo između 27 i 37 zatvorenika. Bili su vezani. Rekli su nam da ne smemo da ih maltretiramo, na šta sam se iznenadio, jer su ranije zatvorenici bili tučeni. Kada smo stigli, oslobodili smo ih. Bilo je tu i žena u drugom delu farme. Bilo ih je desetak, siguran sam, nisam ih video, ali su se čuli glasovi i pričale su srpski - poverio se vojnik Montgomeriju.
Američki novinar je pretpostavio da su Srbi čuvani preko granice kako bi se za njih tražio otkup. O svemu je obavestio Savet Evrope, a nakon toga su međunarodni istražitelji Unmika otišli sa Montgomerijem 2003. u Burelju i tamo pronašli farmu sa velikom žutom kućom, koja je u tom trenutku dopola bila okrečena u belo.
Na imanju su otkrili omote i bočice lekova za smirenje, hirurški mantil, špric i infuziju. Ispitujući pod i nameštaj u kući, došli su do zaključka da su čitave dve prostorije prekrivene krvlju. Mrlje su bile u obliku pravougaonika, nalik na operacione stolove. Vlasnik kuće je tokom ispitivanja prvo rekao da se njegova žena dva puta porađala u toj prostoriji, da bi posle tvrdio da su u toj prostoriji tokom zime držali stoku, te otuda svuda tragovi krvi?!
Posle nekoliko godina novinarka Kanban je posetila i „žutu kuću”, gde je razgovarala sa Abdulahom, glavom porodice, i njegovim sinom i snajom, Mesinom Katucijem i Meritom Kartuci. Svi do jednog su negirali zločine. Na konkretno pitanje kako je moguće da je bilo krvi u prostorijama, ona je odgovorila da se tamo dva puta porađala i da su tu obično sekli meso. Na pitanje zašto su se tu nalazili beli mantil, špric, lekovi i drugi instrumenti, Merita je poručila:
- To je zato što je moj sin bio bolestan. Patio je od reumatizma. Imao je stalno visoku temperaturu sve do desete godine. To je od reumatizma - odgovorila je pomalo zbunjeno Merita Katuci, iako pronađeni lekovi kao što su „cinarizin” i „tranksan” nemaju nikakve veze sa reumatizmom.
Da u „žutoj kući” nije bilo nikakvih porođaja, niti klanja stoke, već organizovanog vađenja organa, potvrdila je i bivša haška tužiteljka Karla del Ponte u svojoj knjizi.