Jednom se rodila Milena, jednom i nikad vise...
„Možemo da se ponosimo što je bila naša. Bila je neodoljiva u komediji, moćna Draga, iskrena, hrabra... Zbogom, u drami... Milena, zasad“, reči su kojima se Seka Sablić oprostila od kume i koleginice NAJVEĆA LEGENDA JUGOSLOVENSKOG GLUMIŠTA ISPRAĆENA NA V
Tišina, pognuta lica, suze...tako su juče na večni počinak porodica, prijatelji, kolege i ljudi koji su voleli njen rad i delo ispratili Milenu Dravić, najveću glumačku divu. Sahranjena je na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana, pored svog supruga Dragana Gage Nikolića. „Zauvek ćeš živeti sa nama, uvek ćeš biti u našim srcima“, jedan je od natpisa na suzama i vencima ispred kovčega velike Milene.
Pored Mileninog kovčega neutešno su hodali njen rođeni brat Rade, bratanica Vesna i unuka Iva. Ćutke i pognutih glava iza njih su išle njene kolege Radmila Živković, Sloboda Mićalović, Andrija Kuzmanović, Miloš Timotijević, Milan Marić, Svetozar Cvetković i mnogi drugi. Krst je nosio mladi glumac Petar Benčina, a govor pre spuštanja kovčega održao je Voja Brajović.
Tri sveštenika su držala opelo za divu srpskog i jugoslovenskog glumišta, hor je pevao, a mitropolit Porfirije je održao i govor.
- Milena je ikona božja. Bila je obdarena ljubavlju. Sve drugo su darovi od Boga, ali najsnažnija je ljubav koju je imala i koju je širila prema svima i svemu - rekao je mitropolit.
Pre sahrane je održana i komemoracija povodom Milenine smrti, na Sceni „Danilo Bata Stojković“u Zvezdara teatru. Komemoracija je počela minutom ćutanja, a nakon toga je u pozorišnoj sali pušten prilog sa Mileninim najboljim ulogama, uz pesmu „She“. Na scenu su izlazile kolege, a pre svega prijatelji, da odaju počast nezamenljivoj Mileni. U prvim redovima teatra sedela je njena porodica, kao i njen veliki prijatelj Rade Šerbedžija sa suprugom Lenkom. Od veličanstvene umetnice došli su da se oproste Vojin Ćetković, Voja Brajović, Petar Božović, Dragan Mićanović, Tanja Bošković, Seka Sablić,
Rada Đuričin, Dragan Bjelogrlić, Dragan Petrović Pele i mnogi drugi.
Akademik Dušan Kovačević prvi je izašao na scenu i pročitao dirljiv govor.
- Ako ste se rodili sa velikim darom za glumu i izuzetnom lepotom, vaše ime je Milena Dravić, i to se jednom dogodilo, pre 78 godina, i nikada više. A samo pre 10 meseci na ovoj istoj sceni, koja je nazvana po Mileninom prijatelju i partneru u mnogim filmovima - Danilu Bati Stojkoviću, Milena je nagrađena „Dobričinim prstenom“i bila je istinski srećna. Tada je rekla da joj je Zvezdara teatar srce i duša. To ćemo zauvek pamtiti i uklesaćemo u naše pozorište. Nije bilo lepšeg i dostojanstvenijeg para od nje i Dragana. Danas je dve i po godine od njihovog rastanka i oni će se sastati ponovo na mestu koje postoji za najveće ljubavi, kakva je bila njihova. Život je bol i mi se privikavamo na bol, ali boli. Tako je i sada kada je Milena otišla. Zato danas imamo snage samo za dve reči: „Zbogom, Milena“- rekao je Kovačević. Skrhana bolom zbog gubitka kume, prijateljice i koleginice, glumica Seka Sablić se suznim glasom oprostila od svoje Milene.
Nikada ti nisam rekla da te volim, a volela sam te. Ti
si jedina i neponovljiva... Nadam se da sada sve znaš
Nije bilo lepšeg para od Milene i Dragana. Oni će se sastati ponovo na mestu koje
postoji za najveće ljubavi
- Možemo da se ponosimo što je bila naša. Publika ju je obožavala. Bila je neodoljiva u komediji, moćna u drami... Milena je bila draga, iskrena, bila je dobar prijatelj. Hrabra, jer je bila bitku oko Dragana, a onda oko sebe. Nažalost, obe je izgubila. Sigurna sam da njena duša ide ka nekom svitanju. Sa mnogo ljubavi, poštovanja i tuge mogu da kažem: „Zbogom, Milena, zasad“- rekla je Seka.
Tokom čitave komemoracije jecaji i šaputanja kako ništa više neće biti isto parali su tišinu. O Mileni su još govorili akademik Ljubomir Simović, glumac Vojin Ćetković, direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, reditelj Jagoš Marković, glumica Branka Petrić, reditelj Stefan Arsenijević i glumica Anica Dobra, koja je svojim emotivnim govorom mnoge rasplakala. - Želela sam da te vidim, ali već si otputovala kada sam ja doputovala... Koliko slika i priča vezanih za tebe... Kad sam tek počinjala da se bavim glumom, ti si već bila neprikosnovena filmska zvezda. I onda sam te jednog dana srela na nekom snimanju i pozorištu, nekako sve u isto vreme... Tada sam upoznala pravu Milenu... Toplu, nežnu, neposrednu... Za tren se sve promenilo. Bila si mi tako važna. Sećam se naših razgovora u jedan ujutru. Pričale smo o tome kako biti čovek, o tebi, meni, o danu, o tvom televizoru, koji te je nervirao jer je sam menjao kanale, a u stvari je to bio Gaga iz druge sobe. Htela si da mi daš fotografije na kojima smo zajedno. Nisam želela, jer
gde bi ti otišla, bolje neka ostanu kod tebe. Ali sve se desilo za tren. I sada stojim ovde, odakle ne mogu da te zovem da ti kažem da sam ipak uzela te fotografije i da ne brineš. Ima još mnogo stvari koje bih htela da joj kažem. Nikada ti nisam rekla da te volim, a volela sam te. Ti si jedina i neponovljiva... Nadam se da sada sve znaš rekla je Anica kroz suze. Na kraju komemoracije puštena je pesme Arsena Dedića „Milena“, kada su se i najtvrđa srca slomila. Glumac Rade Šerbedžija nije mogao da sakrije bol i tugu i zaplakao je sa prvim taktovima pesme.
„Milena, Milena, poći ćemo izvan grada, zavjesa od kiše pada, nema ovde ničega za nas... Milena, Milena, toliko te čekam, da li znaš...“Uz te divne stihove i desetominutni aplauz ispraćena je jedna jedina Milena Dravić.