LEGENDA O TEŠKIM KOSTIMA Sve mi se lepi

Težina skeleta se fiksira u 25. godini i za sve kasnije oscilacije u kilaži on, jednostavno, ne može biti kriv

Odbacimo izgovore i umesto da tražimo krivce postanimo zgodan glavni

junak

Kada gojaznost pokuca na vrata, jedna od najčešćih tema uz šoljicu kafe upravo su razlozi zašto, kako i odakle ona tu. Često se razvijaju prave teorije zavere o tome zašto rajsferšlus više ne može da se zakopča ili zašto se vaga okrenula protiv nas, a kao najčešći krivci pojavljuju se:

1. genetika

2. teške kosti

3. zabluda „Ništa ne jedem, a sve mi se lepi”

Ima li istine u tome ili su krivci nepravedno optuženi?

Genetika

Genetska predispozicija koja olakšava gojenje jeste medicinska činjenica, međutim, nije toliko česta i uopšte nije presudna za to da li ćemo zaista biti gojazni.

Kako nam genetika gomila kilograme?

Biohemija je potvrdila da postoje dva načina razlaganja ugljenih hidrata: prvi, kojim se oni efikasno sagorevaju (Krebsov ciklus), i drugi gde se umesto krajnjeg razlaganja ugljeni hidrati talože kao mast (pentozni šant). Ono što se genetski prenosi zapravo su enzimi koji određuju kako će izgledati poslednja faza varenja, odnosno da li ćemo više sagorevati ili taložiti unesene kalorije.

Međutim, ne postoji osoba koja se zdravo hrani i živi, a da je gojazna samo zbog nasleđene predispozicije. Genetika sama po sebi nikoga ne može ugojiti deset ili trideset kilograma bez kalorija koje se svesno unesu...

Dakle, ona je samo jedan od faktora i na nju i te kako možemo da utičemo, da je kontrolišemo i minimalizujemo doslednim zdravim, prehrambenim navikama. Možemo da utičemo na nasleđene enzime, ubrzamo metabolizam i pospešimo sagorevanje.

Takođe, čak i ako imamo najzahvalnije gene, a hranimo se neredovno, premasno i preslatko, vremenom će doći do narušavanja efikasnosti metabolizma, nagle ugojenosti ili opuštenog tela sa celulitom i neraspoređenim masnim jastučićima.

Teške kosti

Retko ćemo čuti od osoba skladne kilaže da ikada komentarišu težinu svojih kostiju. One gojaznije, s druge strane, veoma su upućene u ovu problematiku.

Ima li istine u tome, ili je to drugo ime za drugi izgovor?

Zapravo, istina jeste da razlikujemo sitan, srednji i težak kostur, kao i ređu i gušću koštanu masu. I to je u redu.

Problem je

što razlika u težini kostiju nije ni blizu brojkama na vagi koje im se pridaju u pričama...

Razlika u težini između sitnog i srednjeg kostura može biti do 3,5 kilograma i to za osobe visine od 170 cenitmetara i više. Ni gram više na vagi ne pije vodu. Tu počinje i završava se legenda o teškim kostima.

Treba znati i to da se težina skeleta fiksira u 25. godini života i za sve kasnije oscilacije u kilaži on,

jednostavno, ne može biti kriv.

Na kraju, ako znamo da težina kostiju čini svega 14 odsto težine tela (lakše su od mišića), time prestaje svaki izgovor.

Čist izgovor. U njegovoj pozadini, po pravilu, stoje pogrešne prehrambene navike, kao što su:

1. Nedefinisani obroci - po celi dan nešto grickamo, pa ne samo da ne mršavimo nego još i dobijamo na kilaži. Razlog je jednostavan - tada se obično unose prazne kalorije iz reda grickalica i nikada ne znamo koliko smo ih uneli. S druge strane, organizam ostaje suštinski gladan i zato nas stalno navodi na dodatnu hranu.

2. Samo jedan obrok - kada celi dan gladujemo i imamo samo jedan obrok, najčešće večernji. Tek tada ništa nije jasno jer gladujemo, a kilaža ne pada. Problem je u tome što taj jedan obrok obično bude obiman kao dva normalna, i što ga uglavnom prati desert. Ovo je najgori mogući scenario za naš metabolizam i njegovo dugoročno zdravlje.

3. Periodi dijeta - odnosno periodi između, kada nadoknađujemo sve čega smo se uželeli, i to u mnogo većoj meri jer je i želja mnogo veća. I tako ukrug do nekog novog ponedeljka, kada počinje neka nova dijeta..

Lista izgovora može da se širi unedogled i bilo da u njima postoje tragovi istine ili nas slatko nasmeju, jedno je sigurno ne nude rešenje.

Pravilna ishrana podrazumeva redovan, balansiran unos hranjivih sastojaka ravnomerno raspoređenih u toku celog dana. Namirnice treba lepo kombinovati kako bi probavni enzimi efikasno i lako obezbeđivali energiju za svaku našu ćeliju. Ishrana po svojoj strukturi treba da bude individualno prilagođena, da prati dnevne potrebe svakog pojedinca i obezbedi mu vrstu i količinu energije koja će mu obezbediti lagodno i zdravo svakodnevno funkcionisanje.

To je način da ostanemo vitalni i lepi, izbacimo izgovore i umesto da tražimo krivce postanemo zgodan glavni junak.