Dani kada se celi svet divio gedži Srbinu!
REDITELJ PREDRAG GAGA ANTONIJEVIĆ ZA ALO! O FILMU „ZASPANKA ZA VOJNIKE“
Koliko znate o Prvom svetskom ratu? Znači li vam nešto podatak da je Srbija u periodu od 1914. do 1918. izgubila trećinu stanovništva i više od polovine muške populacije, a da su tadašnje dve evropske supersile, Austrougarska i Nemačka, želele da nas izbrišu kao narod?
Da smo, uprkos svemu, izašli kao pobednici, i da nam se celi svet divio, i da smo mi kao potomci izuzetne generacije, 100 godina kasnije, dužni da podvig svojih predaka pamtimo do sudnjeg dana.
Predrag Gaga Antonijević, reditelj „Zaspanke za vojnike“(u bioskopima od 2. novembra), koja je urađena po scenariju Nataše Drakulić po motivima „Srpske triologije“Stevana Jakovljevića, u intervju za „Alo!“objašnjava koliko je uopšte bilo teško ući u ovaj filmski projekat koji prati sudbinu hrabrih srpskih ratnika iz jedne tobdžijske baterije.
- Film je bio izuzetno zahtevan. Svakog dana smo na sceni imali 45 konja, kao i 200 statista, a najveći deo filma je sniman napolju, tako da smo bili izloženi vremenskim prilikama i neprilikama, mada nas je vreme ipak poprilično poslužilo. Filmovi ovakvog gabarita se retko snimaju, dobili smo sredstva od države (400.000 evra), ali smo morali da se dodatno snađemo za još da bismo celi projekat izveli do kraja, pa nam je i dosta prijatelja priskočilo u pomoć. Na kraju, veoma smo zadovoljni urađenim, rezultat je i iznad naših očekivanja - kaže Antonijević.
U trejleru filma provlači se pesma „Gedžo, Srbine“. Zašto?
- Upravo zbog toga zato što je taj opanak izneo rat. Baš se taj gedža pokazao tvrdim orahom, i to je taj srpski vojnik, kome su svetske sile i generali, maršali, odavali ogromno priznanje, pokazao upornost, hrabrost i dovitljivost. Ogromnim srcem branio je svoj dom i domovinu, a kasnije je taj izraz gedža postao krajnje neopravdano nešto posprdno, iako je on taj koji je izneo rat i spasao Srbiju.
Naveli ste jednom da ste se ugledali i na film „Marš na Drinu“. Ima li sličnosti između Bata Koleta (Aleksandar Gavrić) i Komandanta (Ljubomir Bandović)?
- Nema, jer ovde se radi o autentičnim likovima iz Jakovljevićeve triologije. Dali smo sebi malo umetničke slobode, ali smo radili po njegovim autentičnim zapisima i govoru. U celom filmu nema psovki, osim na kraju, samo jedne, što je omaž „Maršu na Drinu“. Želeli smo da film bude patriotska čitanka namenjena i najmlađima, da ima i edukativnu svrhu, pa će tako nakon bioskopskog života, besplatno biti podeljen svim školama u Srbiji.
U filmu Stevana Jakovljevića glumi Marko Vasiljević, što mu je praktično prva uloga.
- Izabrali smo ga na kastingu među 200 kandidata i bio je to pun pogodak. I ne samo on, nego i svi drugi preko Ljubomira Bandovića, Vuka Jovanovića, Radoša Bajića do svih ostalih.
Zašto uopšte naziv „Zaspanka za vojnike“? Mnogi nisu ni znali da se radi o malom plavom cvetu, koji raste na grobovima?
- To je samonikli cvet i da budem sasvim iskren, to je adekvatan naslov za film. Izgleda da nam je sudbina da cvetovi, od kosovskog božura od zaspanke, obeležavaju naše najveće podvige i tragedije.
Prema vašem mišljenju, kako mislite da će publika prihvatiti film, pogotovo ona mlađa?
- Mislim da će film delovati na emocionalnom nivou, a ljudi koji su ga do sada gledali, kraj su uvek dočekivali u suzama. To je bila generacija hrabrih ljudi, da budemo iskre-
ni, boljih od nas verovatno. Danas mladi i verovatno ne znaju za tu ogromnu žrtvu koju su njihovi preci podneli, kada smo izgubili trećinu stanovništva. Celi svet se klanjao pred srpskim gedžom i nikada nismo bili toliko prihvaćeniji i voljeniji u istoriji - od naše zastave na Beloj kući do svih drugih stvari.
Da li je moguće u Srbiji snimiti seriju o Prvom svetskom ratu, koja bi imala više sezona?
- Naravno da je moguće, ali... Da bi se zadovoljilo više ravni, morate imati i elemente sapunice, iako oni mogu biti vešto sakriveni ili neprimetni na prvi pogled. I da bi serija duže trajala, mora imati neke odlike telenovele, kao i da ide od društvenog konteksta do ljubavnih trouglova. Imamo kapitalno delo „Vreme smrti“Dobrice Ćosića, što je tipičan primer dobrog materijala za televiziju, jer prati sudbinu porodice u vihoru rata - imate ljubavne jade, istorijski okvir i snažne likove. Međutim, mi smo takvo društvo da tako nešto nikada nije došlo na red, a da je reč o Englezima, oni bi do sada snimili peto izdanje takve serije. Da bi se sve uradilo kako treba, čitav trošak takve serije ne bi bio manji od četiri do pet miliona evra.
Pomenuli ste Engleze i to kako oni koriste filmsku industriju za promovisanje svoje istorije. Da li mi nedovoljno koristimo te istorijske momente?
- E to je naš problem. Imamo toliko tih istorijskih momenata, a vrlo malo filmova. Englezi na svakih 10 godina snimaju novu verziju Šekspira s novom postavkom glumaca kako bi to približili mlađim generacijama. Isto rade i s istorijom. Ti njihovi veliki ratovi ruža, u kojima je s jedne strane učestvovalo 5.000 a s druge 7.000 ljudi, u dobu kada je car Dušan predvodio u pohode 80.000, izgledaju poput seoske čarke. A cela planeta zna o njima, i o Ričardu Trećem, Henriju... Vrlo je dobro što je bio raspisan konkurs sa temom Prvog svetskog rata i što se sada pojavljuju konkursi s nacionalnom tematikom. Treba nastaviti takve projekte i praviti više filmova s nacionalnim temama.