Najviše nedovršenih objekata ima u Beogradu

U Građevinsko-industrijskoj komori navode da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji i da bi država trebalo da kažnjava privatne investitore koji varaju kupce, a nedovršene državne objekte da reši prodajom ili privede nameni.

Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rekla je da nedovršene stambene zgrade tretira Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa obavezu svih investitora da započnu radove u roku od dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Ona objašnjava da postoji i apsolutni rok od pet godina u kojem svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu.

- Zakon je dao izuzetak i tiče se situacije kada je objekat završen više od 80 odsto. Onda organ koji je izdao osnovnu dozvolu može produžiti rok važenja te dozvole za još dve godine. Ukoliko protekne rok, a ne traži se produžetak ili protekne i rok za produženje važenja građevinske dozvole, nju poništava organ koji ju je izdao - rekla je Damnjanović.

Zakon predviđa i obavezu da se to rešenje dostavi Poreskoj upravi na teritoriji opštine ili grada na kojoj se nalazi ta nepokretnost, a investitor je u toj situaciji dužan da plaća porez na imovinu kao da je objekat završen.

Damnjanović dodaje da su svi pomenuti propisi počeli da se primenjuju u Srbiji tek od izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji iz 2011.

- Mi nemamo nikakav problem da se u redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima utvrde te činjenice, ali se postavlja pitanje koje je pre svega svojinskog karaktera, šta sa objektima izgrađenim pre 2011. Postoji nekoliko načina da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, u inspekcijskom nadzoru konstatuje činjenicu da neki objekat predstavlja problem za bezbednost i sigurnost, te da ugrožava odvijanje saobraćaja, komšije i slično i naredi investitoru, ako je poznat, da obezbedi to gradilište - kaže ona.

U tim situacijama se, navodi Damnjanović, ide na meru obezbeđivanja takvog objekta postavljanjem ograda.

Takođe, za svaku izgradnju objekata, posle izdate građevinske dozvole, moraju se prijaviti radovi i u prijavi se navodi vreme početka i završetka radova.

Građevinski inspektor ima mogućnost i obavezu da, ako utvrdi da su ti rokovi za završetak istekli, investitoru u roku, koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 90 dana, naredi završetak objekta.

Ukoliko on to ne učini, predviđene su prekršajne kazne, kao i kazne za privredni prestup.

- Kada ne završite objekat u apsolutnom roku i kada nadležni organ poništi građevinsku dozvolu, takav objekat po automatizmu može biti predmet rušenja - precizirala je Damnjanovićeva.

Ona dodaje da su nedovršene zgrade i drugi objekti česta pojava u većim gradovima, da u skoro svakoj lokalnoj samoupravi postoji bar jedan takav objekat, kao i da, nažalost, ne postoji popis nedovršenih i napuštenih objekata.

- Međutim, ako sledimo ono što piše u Zakonu o planiranju i izgradnji, svi oni koji izdaju građevinske dozvole u obavezi su da Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske

da svaki komore rekao je

evidenciju grad i opština treba da ima

sa objekata u izgradnji,

i da gradozvolom ili bez nje, kao

da obiđevinska inspekcija treba đe teren i popiše sve nedovršene

dobre objekte, ali i da bi sa malo

policija. volje to mogla da učini i

Kaže da, prema nekim procenama,

20.000 u Srbiji ima više od nedovršenih stambeno-poslovnih

najviše jedinica, od čega je

ima i u njih u Beogradu i da ih čak

u ulicama centru grada, na primer,

kod Molerovoj, Skadarskoj,

hotela Kalemegdana, u blizini

„Hajat“i na drugim mestima.

sluRodić navodi da ima puno čajeva da privatni investitori

ga uzmu ostanu bez novca i kad

kao što od kupaca, oni pobegnu,

Cerak je to bio slučaj u naselju

na vinogradi i drugim opštinama periferiji.

kontrolišu apsolutni rok za pribavljanje upotrebne dozvole, pa se na taj način stvara evidencija. Problem predstavljaju objekti izgrađeni u ranijem periodu, jer se tu zadire u svojinska pitanja i neka ustavna prava građana. Pravni osnov bi bio stečen samo ukoliko za takvu građevinu, a znamo da su često mesto okupljanja narkomana i nemilih situacija, građevinski inspektor naloži njegovo rušenje ukoliko predstavlja opasnost za okolinu, život i zdravlje ljudi i imovinu.

Damnjanović kaže da postoji još jedan izuzetak u kojem se ne primenjuje apsolutni rok od pet godina, to jest ne odnosi se na objekte iz člana 133, a to su kapitalni projekti čija izgradnja traje i po nekoliko godina.

To su objekti komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, kao i porodični stambeni objekti, koje ljudi grade za svoje potrebe.