Najprodavanija Kija, najviše se krala dela Dedićeve!
Već prvog dana ukradena su mnoga dela, a pored onih koja je napisala Vesna, lopovi su se nameračili na izdanja od Jelene Bačić Alimpić, Mirjane Bobić Mojsilović i Sanje Marinković
Bez obzira na to što istraživanja pokazuju da više od 60 odsto građana Srbije retko čita knjige, poseta Sajmu knjiga demantuje tu crnu čitalačku statistiku.
Iako 36 odsto Srba ne voli da čita, 25 odsto nema vremena za čitanje, a 41 odsto građana se i ne seća kada je poslednji put pročitao knjigu, Sajam je svakog dana bio pun. Istina, kažu izdavači, posetioci se mnogo više raspituju za knjige nego što ih kupuju.
- Prisustvo na Sajmu ne podrazumeva čitanje, već intuitivnu potrebu za pripadnošću svetu knjige i toj kulturološkoj sferi koju knjiga simbolizuje. To ljudi prepoznaju i žele da učestvuju. Ne smatram da je to loše sve dok postoji takva potreba i želja da se bude u dobrom društvu - sa knjigom. Možda je pravo pitanje zašto standardi lepog govora i pisanja, stila i izraza koji proističu iz čitalačkog iskustva nisu više prisutni u medijima i svakodnevnoj komunikaciji? Zašto je knjiga, osim u ovom periodu, izgubila elitno mesto u društvu? Mislim da su to razlozi i posledice crne statistike - objašnjava Petar Arbutina, izvršni direktor „Glasnikovog“sektora za izdavanje knjiga.
Krađa knjiga ni ove godine nije zaobišla izlagače na Sajmu. Već prvog dana ukradena su mnoga dela, i to najviše ona koja su napisale Vesna Dedić, Jelena Bačić Alimpić, Mirjana Bobić Mojsilović i Sanja Marinković. Lopovima su, kažu, najprivlačnija najnovija izdanja.
- Pojedini posetioci lako padnu u iskušenje da ukradu novo štivo tako što će iskoristijamsku ti sajamsku gužvu. Uglavnom ne biraju knjige po ceni, već po kvalitetu. Dešavalo nam se da po završetku Sajma beležimo povećanu prodaju ukradenih naslova - objašnjavaju na štandu jedne izdavačke kuće.
Mlada čitalačka publika u velikom broju prisustvovala je promociji knjige sedamnaestogodišnje jutjuberke Lee Stanković. Ipak, prvenac Kristine Kije Kockar „Moj potpis“izazvao je najveću pažnju kako posetilaca i izlagača, tako i javnih ličnosti, koje se nisu libile da iskažu svoje mišljenje o rijaliti zvezdama koje pišu knjige.
- Tržište trpi sve. Tržište traži žrtve, one koji će da kupuju i da ne pitaju. Problem je što se danas štampa toliko knjiga i što najčešće stižu iz uglova u kojima nisu pisci. Došli smo u situaciju da se mnogo više napiše nego što se čita. Ljudi često pišu ne iz svog direktnog iskustva, nego iz tog rijaliti iskustva, koje vrlo brzo i ugasi tu spisateljsku ličnost. To je kratkog daha. Dođete u situaciju da se od nitkova prave junaci. Кamen je kamen, dobra knjiga će preživeti sve te „leptire“- izjavio je čuveni reditelj Emir Kusturica, koji je na Sajmu promovisao svoju treću
knjigu „Šta mi ovo treba“.
Velika potražnja zabeležena je i za ekranizovanim knjigama. Iako se klasici poput Andrića i Crnjanskog uvek traže i kupuju, nakon jedne epizode serije „Koreni“to delo Dobrice Ćosića bukvalno je razgrabljeno na svim štandovima. U prva tri dana rasprodati su gotovo svi primerci ovog remek-dela srpske književnosti.
- „Korene“sam čitala u srednjoj školi. Međutim, od tada je prošlo dosta vremena, a nakon što sam pogledala prvu epizodu, poželela sam da se prisetim tog dela. Kupila sam knjigu jer želim da „Korene“sagledam iz drugačije perspektive - objašnjava Beograđanka Ivana Janjić.
Činjenica je da žene uglavnom više čitaju od muškaraca. Na meti čitateljki su mahom takozvana laka štiva, u koja spadaju ljubavni romani, trileri i naslovi popularne psihologije. Muškarci pak radije čitaju istorijske romane, biografije i naučnu fantastiku.
- Unazad 10 do 15 godina, statistika pokazuje da više od 50 odsto korisnika Biblioteke grada Beograda čine žene. Naročito je popularna plejada ženskih pisaca počev od Ljubice Arsić, Ljiljane Habjanović Đurović, Jelene Bačić Alimpić, Mirjane Bobić Mojsilović. Njihove knjige se čekaju, a kada izađu nove, uglavnom čitateljke žure da ih rezervišu - ističe Sara Marković, PR Biblioteke grada Beograda.