Realnost, interesi i zablude
Uposlednje vreme, sve češće, predstavnici novog (mislio sam da izbegnem, ali ne mogu) opozicionog SAVEZA kao glavni argument da im se pridruže nezadovoljni birači nude različite vrste nasilja. Od vešanja, silovanja, ubistva na različite načine, do maltretiranja državnih predstavnika po svojim kabinetima itd, itd. I da nije opasno, da nije tužno, pretpostavljam da ima i onih sa nekom ozbiljnom dijagnozom kojima je to - smešno. I mi, neki normalni ljudi, „operisani“od nasilja, oružja, SS metoda za zastrašivanje i „preobražaja“na izborima ustanovljene izborne volje, čudimo se i krstimo šta se sve obrće po mozgovima onih koji sebe predstavljaju kao novu alternativu (trenutno) „bezumnoj Srbiji“.
Jasno je, javni diskurs sebi dozvoljava sve da proguta, čak i kada je reč o biološkoj supstanci neprijatnog mirisa koja se, umesto ozbiljne kontraargumentacije, plana, programa, političke platforme kako da se ovi smene, a neki „oni“dođu, nudi veoma visprenom biraču. Da li ljutnja i tobože briga za budućnost Srbije od strane opozicionih savez-predstavnika može biti alibi za javno izgovaranje boleština koje oni građani Srbije koji nisu žrtve frustracija iz detinjstva i zaključavanja u sobu od strane nasilnički (a ne vaspitno) nastrojenih roditelja - nikako ne razumeju. Na kraju krajeva, možda je najmanji problem to što se izgovori. Ja iskonski strah imam upravo zbog pitanja - šta li je ovakvim ljudima u glavi, a što još nisu izgovorili? I dok ih mi, normalni, kritikujemo za javno izgovorenu reč, zbog poziva na vešanja, silovanja, ubistava na različite načine i maltretiranje, ima i onih koji ćute i sve im je slatko što u etar idu takve reči kojima se retko služe i u ozbiljnim horor filmovima.
Ko ćuti? Pa oni kojima je sve ovo smešno i oni kojima je sve ovo dokaz diktature. Čuj, diktature! Po „vikipediji“, diktatura je naziv za oblik vladavine u kome se sva vlast nalazi u rukama jednog čoveka ili manje grupe ljudi i koja nije ograničena nikakvim institucionalnim okvirima kao što su ustav, zakoni ili običaji. Teško da bi u diktaturi mogli da pozivaju na vešanja, silovanja, ubistva na različite načine, maltretiranje... predstavnika državne vlasti, a da im dlaka sa glave ne fali. Kao što im i ne fali, hvala bogu. Dakle, toliko o „diktaturi“. Ali da ne zaboravimo ćutanje na verbalno i fizičko nasilje Saveza. Imaju podršku, i to u samom sistemu. Hvala i povereniku i poverenici što se glasnim ćutanjem bore protiv diskriminacije, protiv javno izgovorenih poziva na vešanje, silovanje, ubistva, maltretiranje. Hvala i medijskim udruženjima, hvala šačici nevladinih organizacija sa tapijom na vladavinu prava (koji jedino nisu ovdašnje vladini, ali jesu pod vladama finansijera), hvala koleginicama i kolegama koji ćute kad se za bilo koga, bez obzira iz koje je partije, da li ga volite ili mrzite, poštujete ili ne poštujete, pozove na ubistvo. To je vaša sramota, besramnici!
Iko je kriv zbog tiranina iz tramvaja koji je napao maloletnu devojčicu? I ko je kriv što su svi putnici to nemo posmatrali? Krivi su ovi koje biste da vešate, silujete, ubijate, maltretirate i fizički i verbalno? Ne! Vi ste krivi, vi predstavnici Saveza i medijsko-nevladino-poverenikove koalicije, jer stalnim pozivima na nasilje dajete vetar u leđa tiranima. I bolje je da izgovorite, da bismo znali o čemu sve ćutite i čekate priliku da nam... pokažete. Čekate priliku koju vam građani Srbije, zbog ovoga, nikad neće dati!
Toliko. Hvala.
Pozivi na nasilje - Glavni pokretač
novog saveza!