^ujte, Srbi

Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još vatra ili da to može biti.“U ovim rečima Branka Miljkovića nespretno se krije, jer i želi da je vidimo, čista i sjajna istina koju mi pravoslavni ispovedamo, da nema Vaskrsenja bez smrti i da pepeo svetinje iznad Vrela u Metohiji jeste samo plodno tlo na kojem će nići sjajnija episkopija. Iako je Studenica Hvostanska naizgled iščezla iz materijalnog sveta, a činilo se i iz svesti nas Srba, evo se već desetak dana oglašava zvonima koja se jače čuju od Rodopovog, pronađenog na razvalinama svetinje.

Oglasila se kroz bombastične naslove, TV kajrone, tvitove, FB statuse i sve ovovekovne vidove glasnika. Oglašava se i kroz poeziju, ali za nju u masmedijima više mesta nema, pa mi je preostalo samo da zloupotrebim svoju kolumnu i u vidu svedočanstva ostavim zapis, poetsko svedočanstvo o trajanju svetinje: