Solidarnost nas čini ljudima
O duvek sam se trudio da svojim ličnim primerom pokažem i ukažem na potrebu da se slabiji zaštite i da se svakome u nevolji pomogne. Drugačije ne umem i ne mislim da drugačije treba. Moja generacija je rasla na knjizi „Tri musketara“u kojoj je glavni moto: „Svi za jednog, jedan za sve“.
V erujem da ako se svako prema svojim mogućnostima suprotstavi nasilju, isto možemo u mnogo navrata sprečiti. Kako smo učili iz „Gorskog vijenca“: „Tiranstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija“.
A
pelujem da ne smemo zaboraviti svete reče: ,,Ljubi bližnjega svog kao sebe samoga“.
A
ti „bližnji“nisu samo naši roditelji, sestre, braća, prijatelji. Bližnji je svaki komšija, sugrađanin, sunarodnik... Pošto svaka žrtva nasilja treba zaštitu, ne smemo biti gluvi i slepi onda kada je neophodno da reagujemo.
A pelujem na sve građane Srbije da kada vide da je neko napadnut, povređen i slično, ne okreću glavu, već da u skladu sa svojim mogućnostima - reaguju. Nije bitno da li ćete uzbuniti okolinu, pozvati miliciju ili na neki drugi način sprečiti napasnika, bitno je da reagujete.
P o uzoru na praksu u bratskoj nam Rusiji, gde mladi rodoljubi u manje sigurnim delovima grada svojim prisustvom uspevaju da preduprede razbojništva i napade, Srpska desnica, na čijem sam čelu, spremna je da se stavi na raspolaganje našim sugrađanima i da im pruži neophodnu zaštitu.
Ž
elimo da viteštvo vratimo u srpsku svakodnevicu, na svoje ulice, te da zaštitimo slabije. A viteški je otpratiti uplašenu komšinicu na putu od stanice do kuće, viteški je pomoći komšiji, sugrađaninu u nevolji. Sramota je okretati glavu, jer je otpor nasilju i bezumlju kao ovom koje smo videli u gradskom prevozu, naša je dužnost.
Srpska desnica se u svom programu zalaže za proširenje instituta „nužne odbrane“da lica, koja se zaštite od napadača, ubuduće ne bi odgovarala zbog svoje odbrane.
S olidarnost u odbrani i teškim situacijama čini nas ljudima.