RECEPT ZA SRBIJU IZ BERLINA I PARIZA

„Taj koncept napuštaju sve države koje su tradicionalno bile neutralne, čak i Švajcarska nakon 500 godina“, ističe Orhan Dragaš

Srbija je 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, koju za sada poštuju u međunarodnim političkim odnosima, ali taj status nije priznat u onom smislu koja podrazumeva ispunjenje nekih ozbiljnih koraka u međunarodnoj politici koji bi rezultirali punim prepoznavanjem i priznanjem neutralnosti, ocenjuje „Glas Amerike“u tekstu „Vodi li Srbiju vojna neutralnost u samoizolaciju“.

Dok su druge zemlje u regionu, bivše republike SFRJ, osim BIH i Makedonije, odredile svoj položaj u vojnobezbednosnim strukturama, Srbiji se nameću dva složena pitanja kada je vojna opredeljenost u fokusu - da li će Srbija zatražiti međunarodno priznanje da je vojno neutralna i da li je taj koncept možda dotrajao?

- Mnogo važnije pitanje je postoje li uopšte neutralne zemlje u eri globalizacije i asimetričnih pretnji? Taj koncept je vreme pregazilo i zahtev bilo koje države za priznavanje neutralnosti niko ne bi ozbiljno shvatio. Taj koncept napuštaju sve države koje su tradicionalno bile neutralne, čak i Švajcarska nakon 500 godina. Danas nisu neutralne ni one zemlje kojima je taj status davno priznat - kaže dr Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost.

Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da je pojam vojne neutralnosti bio aktuelan za vreme Hladnog rata, kada je vojnu neutralnost podrazumevalo nepristupanje Varšavskom ili Severnoatlantskom savezu, a da je u današnjem vremenu „teško definisati šta je pojam vojne neutralnosti“.

Tomislav Đurin, penzionisani pukovnik vojnoobaveštajne službe, objašnjava da je tradicionalna neutralnost u današnje vreme gotovo isključena.

„Zemlje koje žele da postanu moderne članice EU, kao Srbija, moraju biti gotove za saradnju i solidarnost, a ne neutralnost i udaljavanje od zajedničkih problema, jer ona gotovo koincidira sa samoizolacijom,“navodi Đurin u izjavi za „Glas Amerike“.

Sagovornici „Glasa Amerike“se slažu da je vojna neutralnost teško održiva i iz ugla opredeljenosti Srbije da postane članica EU. Jer Srbija se odlučila da pristupi EU, a primeri vojne neutralnosti u EU ima, ali u stvarnosti sve te države su usvojile koncept i sarađuju sa NATO. Većinsko mišljenje ovde je da zbog bombardovanja iz 1999. Srbija ne može ili ne treba da bude članica NATO, ali se pri tome zaboravljaju primeri iz istorije, poput Francuske i Nemačke, koje su se nakon brojnih ratova koje su vodile kroz istoriju na kraju našle u istom vojnom savezu i čime su konačno pacifikovani odnosi te dve zemlje.

Da li je to recept i za Srbiju?