@ivot, politika, sport

D osadno mi je. U penziji sam, a znam SVE, pa se dosađujem u p. m. Bolje da sam držao kafiće nego što sam se jebavao u politici i novinarstvu (kvazinovinarstvu, davno umrloj klošarskoj profesiji). Moj drug drži poznato „mesto“, restoran u gradu, i zarada mu je 15.000 evra dnevno. Super je razradio varijantu. Drugi primer, neka dvojica bivših konobara zakupili prostor, fora je kao „izba“sa lumperaj muzikom, plaćaju zakup mesečno 200 evra - zarada 1.000 evra za noć. Radi samo noću. Matorke bez muževa banče i igraju, lumpuju uz jeftino piće i muziku. Mogu da opišem i treći, četvrti, peti primer. Znam sve ljude te. Ja sam se jebavao sa hohštaplerom kome sam pomogao u životu i spasao ga u životu i nekakvih 200 radnika sirotinje da ne ostanu bez ‘leba i doživeo neviđene, neslućene, nezabeležene u ovom vremenu probleme i žigosanja uz neviđene i nezapamćene laži i uvrede. Zato, kažem, zabole me za sve. I dosadno mi je. Baš vreme dosade. Mada i sada bolje živim od većine, ali znatno lošije od odabrane ekipe.

H ajde, kao da pređem na malo politike. Gledam ovog indijanca iz SANU Vladimira Kostića kod mog druga Juge Ćosića (kome ovom prilikom uzvraćam na pozdrave i zahvaljujem se, druže). Hoće lažni akademik, bezveznjak, lekar, šta li je već, da se „jebe a da mu ne uđe“. Opleo po Vučiću, a kad ga Jugoslav pita: „ko vrši političke pritiske na tzv. Akademiju

(ja sam dodao ovo tzv.)“, indijanac sa niškim akcentom kreće suprotno. Beži, bre, matora indijančino. Doveo te SNS, pa pljuješ svoj SNS, pa baljezgaš ukrug. Doneo neke knjige Jugoslavu. Sram te bilo, indijančino matora. Kao prigovara „unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, a kad ga Jugoslav pita da objasni šta prigovara, Kostić radi kontrazaokret i ni sam ne zna zašto je uopšte i došao u emisiju. Smešno. Mislim, znam zašto je došao i šta je hteo da kaže, ali smešno je... „Jebe Micu preko telefonsku žicu“...