HRANA ZA BISTAR UM

Šta bi se dogodilo ukoliko bi nam neko rekao da nas zdrava ishrana može učiniti pametnijim? Da li bi to bila veća motivacija da se promene životne navike nego skidanje viška kilograma? Može li nas hrana zaista opametiti?

Odgovor je da može, a evo i kako.

Dokazano je da baš kao što pravilnim izborom namirnica možemo uticati na jačanje imuniteta ili mišića, isto tako možemo bildovati koncentraciju, pamćenje i ubrzati tok misli. Hrana može zaustaviti prerano starenje našeg mozga i zaštitiri nas od senilnosti i demencije, čak i u poznim godinama.

Kako da postanemo pametni uz pomoć hrane?

Tako što ćemo unositi hranjive sastojke koje stimulišu rad mozga. Reč je zapravo o ishrani neurotransmitera. To su hemijske supstance slične hormonima, koje prolaze putevima našeg nervnog sistema i sa sobom nose neprocenjive informacije za naše telo i um.

Baš kao što svaki organ našeg tela voli određenu hranu - koža bundevu, zubi spanać, oči šargarepu, mišići bademe, tako i neurotransmiteri imaju svoj specifičan jelovnik. Onako kako hranimo njih, takvi će nam biti i pamćenje i razmišljanje.

S druge strane, nedostatak makar jednog hranjivog sastojka može dovesti do brojnih neželjenih simptoma kao što su zaboravnost, pad koncentracije, loše pamćenje, anksioznost, depresija, hiperaktivnost, nedostatak pažnje, umor, glavobolja. I dok prema čestom običaju za sve to krivimo promenu vremena ili previše obaveza, rešenje možda upravo leži u nekoliko probranih namirnica.

Koja je najbolja hrana za mozak?

Kada bi naš mozak birao jelo po svom ukusu, ono bi sadržalo: vitamine, esencijalne i neesencijalne masne kiseline, antioksidanse, enzime, aminokiseline, vlakna i minerale.

Drugim, jednostavnijim rečima rečeno, svakoga dana bi trebalo uneti barem po jedan sastojak iz sledećih kategorija: 1. Citrusi, aronija, bo- rovnice, drugo sveže i suvo voće - kao izvori antioksidanasa, enzima i vlakana.

2.

Zeleno lisna- to povrće, šargarepa, cvekla i drugo sveže povrće bez preliva od ulja, sirćeta i soli - kao izvori minerala, enzima i vlakana Sirovi kikiriki, badem, kokos, golica, suncokret ili siro- vi puteri od njih - kao dobri izvori masnih kiselina 4. Integralni pirinač, pasulj, soja - kao izvori aminokiselina, vlakana i minerala

5.

Đumbir, kurkuma, ljuta paprika, beli luk - kao pokretači cirkulacije i antioksidansi

6. Konopljin protein u prahu, riba, riblje ulje, čija semenke - kao izvori omega masnoća

7. Voda za hidriranje organizma i pokretač svih telesnih funkcija

8.

Kiseonik kroz fizičku aktivnost, bez kojeg je

funkcionalnost

mozga nezamisliva.

Hrana koju treba da izbegavamo

Vitalnost našeg mozga ne zavisi samo od hrane koju unosimo, nego i od one koju treba da izbegavamo.

U tu grupu spadaju sva bela testa s različitim punjenjima, prelivima, sendviči, pice, paste, krofne, beli hleb. Potom, tu su slatkiši - od najmanjeg keksa preko čokoladica do sladoleda i krema. Sledeće na listi svakako su vidljive masnoće koje unosimo uz meso, suhomesnati proizvodi, paštete, viršle i slično.

Nisu samo namirnice bitne, važno je i kako se termički obrađuju. Nikakvo prženje, pohovanje, punjenje i rolovanje nisu dobar izbor. Da bi nas pamćenje služilo što duže, hranu treba pripremati što jednostavnije i kraće. Na mozak negativno deluju i alkohol, duvanski dim, zračenje električnih i bežičnih uređaja i aparata, ostaci lekova, kao i sintetička odeća i obuća.

Našim mozgom mislimo o svakom drugom delu tela, kondiciji, vitkosti, zdravlju, a o njemu samom, reklo bi se, najmanje. Ne treba nam mnogo truda da bismo mu ugodili, a to je najbolja investicija koju možemo da učinimo za sebe - i za mladost i za starost.