Novim lekovima protiv MULTIPLE SKLEROZE
Multipla skleroza je teška bolest od koje u Srbiji boluje više od 7.000 ljudi. Bolest je podmukla, nepredvidiva i napada u najproduktivnijem životnom periodu, a oboleli u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju da im savremenija i efikasnija terapija postane dostupna.
Bolest napada isključivo centralni nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu izazivajući oštećenja omotača oko nervnih vlakana. Zone zapaljenja u mozgu dešavaju se u žarištima prečnika oko pet milimetara i mogu zahvatiti bilo koji deo centralnog nervnog sistema. Otuda nije lako postaviti dijagnozu, jer gotovo svaki simptom u neurologiji može biti i pokazatelj multiple skleroze. Ipak, najčešći znaci su naglo slabljenje vida na jednom oku, pojava duplih slika, podrhtavanje ruku, klecanje nogu, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, smetnje u govoru, smetnje pri mokrenju, ali i epileptični napad može biti jedna od manifestacija MS-A.
- Nekada se na finalnu dijagnozu čekalo i deset godina. Danas je period skraćen na 14 meseci, a u nekim centrima i kraće. Učinjen je veliki pomak i tome su doprinele savremene neuroradiološke procedure i povećan broj aparata za magnetnu rezonancu širom Srbije. Ipak, da bi se ubrzala dijagnostika kako multiple skleroze, tako i drugih neuroloških bolesti, koje su u porastu, od izuzetne je važnosti da se neurolozi vrate u domove zdravlja. Mislim da je to od strateškog interesa - kaže prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Multipla skleroza je podmukla bolest, a njen tok nepredvidiv. Simptomi se javljaju i nestaju na neočekivan način, a jednako nepredvidivo smenjuju se faze pogoršanja i smirivanja bolesti. Dok kod jednih pacijenata razvoj bolesti u dužem periodu ne utiče značajno na njihov kvalitet života, kod drugih su pogoršanja agresivna, narušavaju njihove fizičke i mentalne sposobnosti i vode u težak invaliditet, sve do potpune oduzetosti i paralize.
- Pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije nisu samo od presudne važnosti za samog pacijenta i njegov kvalitet života, već imaju i jasno farmakoekonomsko opravdanje, jer se na taj način za sam zdravstveni sistem, u dugoročnom smislu, ostvaruju ozbiljne uštede. Blagovremenim lečenjem manji je broj relapsa kod pacijenata, manji broj komplikacija, niži stepen invaliditeta. Multipla skleroza je praćenja i brojnim pridruženim oboljenjima kao što su depresija, kognitivni ispadi, poremećaji sfinktera, pa je neophodna ciljana, simptomatska terapija, uz prateće mere fizikalne i psihosocijalne rehabilitacije - upozorava prof. dr Ranko Raičević.