STRES JE GLAVNI UZROK ŠEĆERNE BOLESTI
Značajan javnozdravstveni problem jeste i činjenica da približno 39 odsto obolelih nije svesno svoje bolesti
U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Približno polovinu obolelih čini radnosposobno stanovništvo, ali se dijabetes tipa 2 sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
Cilj obeležavanja Svetskog dana dijabetesa jeste skretanje pažnje na probleme koja ta bolest donosi i ukazivanje na značaj prevencije i njene rane dijagnostike.
U Srbiji, prema poslednjim podacima, od dijabetesa boluje oko 700.000 ljudi, a alarmantni su podaci da je svaka treća osoba gojazna, što predstavlja jedan od rizika za obolevanje, ističe za „Alo!” Vladislav Pavlović, doktor opšte prakse.
- Osim gojaznosti, postoji i genetska predispozicija prema povišenom šećeru. Međutim, to nije isključiv uslov i ne nasleđuje se šećerna bolest, već se nasleđuje sklonost ka šećernoj bolesti.
Najveći okidač za dobijanje dijabetesa jeste stres, kao i to što se ljudi danas slabije kreću, a navike u ishrani su se izmenile nagore - objašnjava dr Pavlović.
Značajan javnozdravstveni problem predstavlja i činjenica da približno 39 odsto obolelih nije svesno svoje bolesti.
- Što se tiče prvih znakova dijabetesa, u suštini su vrlo raznovrsni i počinju prilično neozbiljno. Ne postoje stvari koje se javljaju iznenada, da bolest može da se otkrije na vreme, već sve ide vrlo postepeno. Ono što prvo može da se uoči jeste gubitak telesne težine. Uz to ide pojačano uzimanje tečnosti. Takođe, javljaju se promene u vidu malaksalosti, blage nesvestice i preznojavanja, što je uzrok pada šećera. Postoje i drugi znaci, kao što su česte infekcije mokraćnih puteva, iz razloga što se šećer izlučuje putem
urina. Moguća je i pojava kandide na polnim organima, kao i blago peckanje. Kada se sve sabere, ukoliko su svi simptomi pozitivni, dijagnostikuje se šećerna bolest - ističe naš sagovornik i dodaje da postoje dva tipa dijabetesa - dijabetes tipa 1 i tipa 2.
- Prvi je urođeni i on se otkriva u ranom detinjstvu, dok je tip 2 stečeni dijabetes. On se dobija usled određenog stila života i najčešće se otkriva u srednjim godinama. Moguće je sprečiti njegovu pojavu, ukoliko se ishrana bazira na zdravim namirnicama i ako je propraćena fizičkom aktivnosti - kaže dr Pavlović.
Kako bi bolest držali pod kontrolom, dijabetičari moraju radikalno da promene jelovnik. - Glukoze i skroba se treba u potpunosti odreći, što najteže pada gurmanima i ljubiteljima slatkiša. Umesto šećera, mogu se konzumirati drugi veštački zaslađivači, poput stevije, kao i druge vrsta šećera, poput onoga iz voća, ali u umerenim količinama. Što se tiče masti, treba ih svesti na minimum, preporučuje se unos nezasićenih masti, biljnih ulja, ali i njih treba uzimati umereno. Količine namirnica koje u sebi imaju skrob, poput krompira i pirinča, ograničene su kod ove vrste bolesti. Posebno se preporučuje kupus, prokelj, brokoli i kelj, koji su veoma povoljni, jer sadrže veliki broj vlakana. Koštunjavo voće, poput oraha i badema, veoma je korisno i sve ostale namirnice koje sadrže hrom u sebi - savetuje dr Pavlović, koji se složio sa činjenicom da se šećer može dobiti ukoliko jedemo previše slatkiša.
- Usled prekomernog konzumiranja slatkog iscrpljuje se pankreas, koji u tom slučaju neprekidno i bez odmora mora da luči insulin ne bi li preradio šećer koji dolazi u krv, i iz tog razloga je to donekle uslovno tačno. Posebnu pažnju bi trebalo da povedu osobe koje imaju genetsku sklonost za dobijanje dijabetesa završava naš sagovornik.
Da bi bolest držali pod kontrolom, dijabetičari moraju radikalno da promene jelovnik