Alternativa antibioticima kod životinja i ljudi: BUDUĆNOST ILI ZABLUDA?
Počevši od otkrića i upotrebe penicilina u četrdesetim godinama prošlog veka, antibiotici igraju značajnu uloge u prevenciji, kontroli i tretmanu infektivnih oboljenja životinja i ljudi. Takođe, mnogo puta je dokazano da se antibiotici mogu iskoristiti i kao promotori (stimulatori) rasta i proizvodnje kod životinja, što je postalo često korišćena tehnika za podizanje proizvodnje u savremenom stočarstvu. Međutim, nekontrolisana i bezrazložna upotreba antibiotika dovela je do zabrinutosti, od sve učestalije pojave bakterija rezistentnih na većinu antibiotika koji se upotrebljavaju u medicini i veterini, kao i do prenošenja pomenutih faktora rezistencije sa bakterija koje inficiraju životinje na bakterije koje inficiraju ljude. Takođe, nekontrolisano korišćenje antibiotika je dovelo do fenomena rezistencije na više različitih lekova (eng. „multidrug resistance“- MDR), uključujući i rezistenciju na neke lekove koji se, primera radi, nikada nisu upotrebljavali na određenoj farmi. Zbog svega pomenutog, Švedska je bila prva zemlja koja je 1986. zabranila upotrebu određenih antibiotika kod životinja koje se koriste za ishranu ljudi. Konačno, Evropska unija je 2006. zabranila (regulacija br. 1831/2003) nekontrolisanu i supterapeutsku upotrebu antibiotika kao stimulatora rasta kod životinja koje se koriste za ljudsku ishranu.
Rigorozna mera ograničenja i/ili zabrane antibiotika kod životinja dovela je značajnih posledica po stočarsku proizvodnju u smislu povećanja broja infekcija uz istovremeno smanjenje proizvodnih rezultata. Paradoksalno, zbog pomenutih mera ograničenja i zabrane, upotreba antibiotika u stočarstvu je dramatično porasla zbog sve češće potrebe za lečenjem životinja. Otežavajuća okolnost je i značajno smanjenje broja i vrste novih antibiotika na tržištu u periodu od 2006. do 2018. Kako bi se prenebregnuo porast oboljenja i slučaja uginuća u stočarskoj proizvodnji, pažnja naučne i stručne javnosti je u poslednjoj deceniji sve više je usmerena ka iznalaženju alternativnih pristupa kontroli oboljenja i povećanju proizvodnih rezultata. U pomenute svrhe sve više se koriste vakcine, imunomodulatori, prebiotici, probiotici, enzim...
Poseban akcenat se stavlja na pronalazak i upotrebu ekstrakata biljaka, kao potentnih jedinjenja za prevenciju i kontrolu oboljenja, bez bojazni od rezistencije bakterija. Značajnu ulogu u ovoj heterogenoj grupi jedinjenja imaju polifenoli. Proizvodi na bazi tanina, naročito grupa hidrolizabilnih tanina, intenzivno se proučavaju i već postoje kredibilni dokazi o njihovom povoljnom efektu na imuni sistem i zdravlja ljudi. To je novi koncept u ishrani životinja, odnosno u proizvodnji takozvane funkcionalne hrane za životinje, koja će sprečiti pojavu oboljenja i, istovremeno, neće predstavljati rizik po zdravlje ljudi, kao krajnjih konzumenata. Predrag Simeunović