Šta je uticalo na graditeljstvo u našoj zemlji?

Sveopšte je poznato je naša zemlja kroz vekove bila raskrsnica puteva mnogih naroda, pa smo samim tim neretko bili i pod različitim uticajem, a na arhitektonskom planu ti uticaji su možda i bili uočljiviji nego u nauci, tehnologiji, kulturi, umetnosti ili ekonomiji.

Tako smo od Rimljana nasledili primenu kosih krovova, crepa kao krovnog pokrivača, ali i opeku kao jedan od osnovnih građevinskih materijala. Nekadašnja primena lučnih konstrukcija na tlu Srbije, koja je takođe preuzeta od Rimljana, tokom vremena je zaboravljena, iako je bila pogodna za naglašavanje organizacije prostora kako kod stambenih objekata, tako i kod sakralnih građevina. Ipak, primeri lučnih krovova počinju ponovo da se javljaju, i to posebno u Novom Sadu.

Što se tiče primene drveta u najvećoj meri za izgradnju krovne konstrukcije, možemo takođe pretpostaviti da je uticaj imala rimska arhitektura, s obzirom na činjenicu da su Rimljani drvo koristili za izradu raznovrsnih konstrukcija, uključujući i ratne mašine. Ipak, imajući u vidu konfiguraciju i klimatske uslove u našoj zemlji, primena drveta kao značajnog građevinskog materijala sasvim je logična. Na našim područjima, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti, drvo je izuzetno cenjen materijal za izradu kako krovnih konstrukcija, tako i stolarije i raznovrsnog nameštaja.

Od Rimljana smo nasledili i kamen za izradu konstrukcije, iako su ga oni u najvećoj meri koristili za popločavanje. U različitim delovima naše zemlje se i danas koristi za izgradnju podruma, što zbog činjenice da je dobar izolator, što zbog toga što je čvrst. A samo takvi materijali su dobri za gradnju, zar ne?

U našem narodu neminovno postoji verovanje zasnovano na iskustvu predaka, pa se i danas držimo mišljenja da je čvrsta gradnja najbolja, tako da iako su prefabrikovani montažni objekti sve prisutniji i na našem tržištu, mora se priznati da njihova primena u praksi ipak nije značajna i po pitanju ove vrste gradnje smo i dalje nepoverljivi.

Međutim, vremena se menjaju, pa našim ljudima nekonvencionalni načini gradnje prirodnim materijalima, poput slame, postaju interesantni. Bez obzira na to da li smo i mi kao i veći deo sveta shvatili da moramo i kroz gradnju da brinemo o budućnosti naše planete ili nas ovaj sistem gradnje povezuje sa tradicionalnom gradnjom naših predaka na koju se umnogome ugledamo, važno je da ekološki i održivi načini gradnje polako stižu i u naš komšiluk.