Borovnica velika šansa srpske poljoprivrede

Proizvodnja borovnica, pod čijim se zasadima u Srbiji trenutno nalazi 1.000 hektara proizvodne površine, u proteklih pet godina povećala se pet puta, a ukoliko se taj trend nastavi, naša zemlja mogla bi postati jedan od vodećih proizvođača ove lekovite biljke.

Na jesenjem skupu uzgajivača borovnice, nedavno održanom u Centru „Sava“, u organizaciji Voćarske zadruge „Borovnica“, okupili su se najveći stručnjaci u ovoj oblasti, koji su pred više od dve stotine prisutnih govorili o konkurentnosti Srbije na evropskim i svetskim tržištima, načinu proizvodnje sadnica, njihovoj zaštiti, ali i o neophodnosti udruživanja, ukrupnjavanja i razmene mišljenja svih proizvođača borovnice u Srbiji.

Oni su istakli da su srpski proizvođači borovnice u prednosti u odnosu na poljske, nemačke ili španske zato što borovnica sorte djuk, koja je u Srbiji najzastupljenija, na berbu dospeva posle španske, a pre borovnica iz Poljske i Nemačke, u čemu se ogleda velika izvozna šansa Srbije.

Usled razvoja svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima borovnice, odnosno njenoj visokoj upotrebnoj vrednosti, došlo je do povećane tražnje za njenim plodovima na globalnom tržištu. Imajući u vidu stimulativni uticaj izvoznog sektora, srpski proizvođači su u ovom segmentu videli veliku šansu za svoju poljoprivredu, zbog čega su se, okupljeni u Zadruzi „Borovnica“iz Brestovika, Grocka, uz primenu najnovijih tehnologija i najviših standarda proizvodnje, orijentisali ka izvozu na tržište Evropske unije, Rusije i Azije.

Struktura zasada borovnice u Srbiji pokazuje da se najveći broj njih nalazi u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera, prvenstveno zbog pogodnog zemljišta. Međutim, zahvaljujući hidroponskom sistemu sadnje, koji omogućava gajenje borovnice i na neadekvatnom terenu, u saksijama ili vrećama, Voćarska zadruga „Borovnica“, koja je i razvila ovu jedinstvenu tehnologiju, radi na razvoju proizvodnje borovnice i povećanju broja domaćinstava koja je gaje, na prvom mestu pružanjem stručne pomoći i saveta onima koji tek počinju da gaje borovnice ili svoju proizvodnju žele da podignu na viši nivo.

Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, stručnog saradnika Voćarske zadruge „Borovnica“, za čije predavanje je primećena najveća zainteresovanost učesnika skupa uzgajivača borovnica, osim profesionalizacije poljoprivrede, jedan od najbitnijih faktora za povećanje konkurentnosti na stranom tržištu jeste zasnivanje zasada sa sadnim materijalom koji je apsolutno bezvirusan, siguran i sertifikovan.

Kao dobar primer prakse na ovom polju izdvojen je projekat doniranja certifikata „Globalgap“poljoprivrednim proizvođačima, ove godine uspešno sproveden u saradnji USAID Projekta za konkurentnu privredu sa Hladnjačama „Brestovik“i Voćarskom zadrugom „Borovnica“, a kao način za postizanje dobrih rezultata u gajenju borovnice preporučena je stručna pomoć inženjera poljoprivrede, koja je ključna prilikom podizanja zasada.

Osim prof. dr Jasminke Milivojević, na skupu su govorili i dr Predrag Milovanović, zatim Tadeuš Kušibab, vlasnik najveće laboratorije za proizvodnju sadnog materijala za borovnicu u Evropskoj uniji i jedan od vodećih evropskih naučnika iz Poljske, Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu Srbije i Dušan Dobrijević, direktor Voćarske zadruge „Borovnica“, koji je najavio da će u februaru 2019. biti organizovana prezentacija načina rezidbe borovnice.

Na njoj će kao gosti predavači, profesionalni rezači iz Poljske i Austrije, zajedno s kolegama iz Srbije, zajedno obrađivati vrlo interesantnu temu optimalne rezidbe borovnice, koja je možda najinteresantnija i najmanje obrađivana oblast za sve proizvođače borovnice u Srbiji.