SVAKI SRBIN GODIŠNJE POPIJE DVE KUTIJE MEDIKAMENATA ZA SMIRENJE Lekove za živce gutamo ko bombone

miliona pakovanja anksiolitika izdato

u Srbiji 2017. osoba podigla na recept neki lek iz grupe anksiolitika („dijazepam“, „lorazepam“, „bromazepam“, „alprazolam“)

Lekovi za smirenje su drugi najčešće propisivani medikamenti u ordinacijama srpskih lekara i to odmah nakon lekova za lečenje kardiovaskularnih bolesti, ukazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da ove lekove uglavnom prepisuju lekari opšte medicine, a ne psihijatri, iako su indikacije za propisivanje anksiolitika - depresija, anksiozni poremećaji i poremećaji povezani sa stresom, koji u opštoj populaciji imaju visoku učestalost.

Psihijatri ističu da uzimanje ovih medikamenata mora biti pod njihovim nadzorom, jer oni mogu razviti toleranciju i zavisnost. Naime, ukoliko se osoba ne pridržava propisane doze leka i samoinicijativno je povećava ili smanjuje, mogu nastati poremećaji pažnje i koncentracije, te apsurdna uznemirenost, a nagli prekid uzimanja leka može uzrokovati snažan apstinencijalni sindrom ili čak epileptični napad.

Upravo zbog toga, država je 2002. zabranila prodaju lekova za smirenje bez recepta, a nacionalne smernice za lečenje koje je izdalo nadležno ministarstvo nalažu da je kombinacija farmakoterapije i psihoterapije najbolji način za tretiranje anksiozno-depresivnih poremećaja.

Međutim, pošto psiholozi i psihijatri, koji pružaju psihoterapijske usluge, imaju propisani standard koliko pacijenata moraju dnevno primiti da bi opravdali svoju platu, dolazimo do računice da svaki pacijent ima desetak minuta za psihoterapijsku intervenciju. Što je, naravno, apsurdno jer prosečna psihoterapijska seansa traje sat vremena.