Leskovčani se guše u smogu
Leskovac zbog geografskog položaja i činjenice da građani uglavnom koriste drvo za ogrev već dugo muči muku sa zagađenjem. Sa prvim hladnijim danima počele su i pritužbe Leskovčana na kvalitet vazduha u njihovom gradu.
- Početkom meseca je bilo toplije, pa narod nije toliko ložio. Otkako je pala temperatura, svi su aktivirali pećke, pa smo opet okovani dimom. Ovo nije ništa novo, svake godine bude ovako, prosto čovek da poludi žali se Ljubinka J. iz Leskovca.
Ona ističe da se preko dana još i da izdržati, ali da se u poslepodnevnim časovima sve teže diše u gradu na Veternici.
- Dođu ljudi sa posla, pa založe, do uveče već dišemo na škrge - žali se Ljubinka.
Slađan Đikić, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u Leskovcu, kaže da se merenje vrši svakodnevno i da količina čađi u vazduhu prethodnih dana jeste bila povećana, ali i dalje u granicama dozvoljenog.
- To ne znači da će tako biti i u narednim danima jer, nažalost, decembar i januar su najkritičniji što se tiče čađi kod nas u Leskovcu - napominje Đikić.
On kaže da situacija svakako jeste najkritičnija u večernjim časovima, kada je vazdušni pritisak nizak.
- Većina građana se greje na čvrsto gorivo, dosta je onih koji koriste nekvalitetni ugalj. Takođe, građani u septembru kupuju drvo za ogrev, koje bude puno vode. Istraživanja su pokazala da jedan kubni metar ima čak 360 litara vode. Zamislite koliko to dimi - kaže Đikić.
To što građani lože nije jedini razlog što se u Leskovcu u zimskim mesecima teško diše. Poslednjih decenija u gradu je sve više motornih vozila, koja takođe zagađuju okolinu.
Naš sagovornik kaže da ne postoji mnogo toga što oni mogu da urade, osim da nastave da apeluju na građane da spremni dočekaju grejnu sezonu i redovno čiste dimnjake.
- Ove godine je očišćeno više od 5.000 dimnjaka, prošle godine je bilo oko 4.000. Dakle, bolja je situacija, ali mi i dalje apelujemo na građane da više povedu računa jer geografski položaj grada ne možemo da promenimo - kaže Đikić.
Da bi trebalo da učinimo sve što je u našoj moći da što manje zagađujemo, govori i činjenica da u Srbiji svake godine zbog zagađenja vazduha prerano umre više od 5.900 ljudi. E. A.