Etiketi na odeći ne treba verovati

Nepravilno obeležen svaki treći proizvod

Više od trećine garderobe koju je ove godine kontrolisala tržišna inspekcija nije bilo odgovarajuće obeleženo, ali tokom analize nisu pronađene agresivne materije koje bi izazvale alergijske reakcije kod ljudi.

Nepravilnosti koje su utvrđene uglavnom su se odnosile na netačno navođenje sadržaja vune ili sintetičkih materijala, što je, kako kaže Slaviša Petković iz odeljenja za usaglašenost i bezbednost proizvoda Ministarstva trgovine, „manji prekršaj, ali ipak prekršaj“, za koji je zaprećena kazna do milion dinara.

U redovnoj godišnjoj akciji inspekcija je obavila 535 kontrola. Proveravani su podaci istaknuti na ušivenoj etiketi koji se odnose na zemlju porekla, proizvođača i postupak održavanja i čišćenja. Potom su neki od uzoraka poslati na laboratorijsko ispitivanje sirovinskog sastava.

- Pregledali smo mnogo više proizvoda, ali smo izdvojili one za koje smo sumnjali da postoji problem u deklarisanju. Laboratorijska kontrola pokazala je da je kod trećine od 264 proizvoda sirovinski sastav odstupao od deklarisanog, odnosno navedenog na etiketi - rekao je Petković i napomenuo da je želja da se i u ovom segmentu zavede red na tržištu, kao i da je sva odgovornost na proizvođaču i uvozniku, koji moraju da garantuju kupcu da je sirovinski sastav saglasan sa etiketom na proizvodu.

Petković kaže da je kontrolisana roba i u velikim tržnim centrima i da su uzorci uzimani sa različitih mesta na tržištu, kao i da je kontrolom pokriven veći deo maloprodaje.

- Nema indicija da je, recimo, na pijaci gora situacija nego u tržnim centrima - dodao je on.

Ukoliko je potrošač, savetuje Petković, na osnovu podataka koje je dobio od trgovca kupio robu za koju se tokom korišćenja ustanovi da ne poseduje ta svojstva, ima pravo da se sa reklamacijom obrati prodavcu. Trgovac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana po prijemu reklamacije obavesti potrošača o odluci, bila to popravka, zamena ili povraćaj novca.