Realnost, interesi i zablude
Operacija „dolarofunta“: jeftina vešala i skupa patka
Najaktuelniji događaji u protekloj sedmici jesu jeftina vešala i skupa patka. Mediji nezavisni od naroda, ali zavisni od stranih finansijskih izvora, svakodnevno, i u celodnevnim terminima, u svim emisijama i reklamama, odlično izveštavaju o protestima nezadovoljnih građana. Sve je potanko objašnjeno, sve je snimano iz odličnih uglova. Kad se najavljuje prilog o protestu u Zrenjaninu, u pozadini je transparent „Vojvodina republika“; tu su glumci, profesori u penziji, književnici; posebno se apostrofira narod dok zviždi i negoduje; sve se prikazuje veličanstvenim i na kraju se zaključuje: „Ovo su slobodni građani“. Odlično. Svi elementi za kreiranje javnog mnjenja su tu. Onda se malo svrati i do novinskih i televizijskih redakcija, arlauče se ispod prozora, prelepljuju se vrata raznim radioaktivnim nalepnicama, „slobodni mediji“ove „radioaktivne“nazivaju provladinim tabloidima i medijima bliskim vlasti. Sve je spontano i niko nije organizator, svi imaju spremljene govore, a tu su i propagandni materijali koji su se spontano naštampali. I sve se uklapa u već viđen scenario, samo nema stranačkih zastava jer spontane proteste organizuje „narod“. Samo još da kažu narod koje države i onda imamo kompletnu pozadinu „spontanih protesta“. U međuvremenu, opozicioni lideri, razjedinjeni u nadi i veri da će napokon sesti u udobnije fotelje, drže brifinge o nezadovoljstvu, diktaturi, ljute se na sve i svašta što nije uz njih i za njih. Povampiriše se i davno zaboravljeni, neuhapšeni, oni što kraduckaju i oni koji veličaju nacističke podanike. I njih razumem. Razumem njihovo nezadovoljstvo. I treba da su nezadovoljni. Dok se kralo, behu zadovoljni. I to je sasvim normalno umovima kojima je svaki nezadovoljni građanin - dolarofunta. Da, da. Dolarofunta. Ne evro, ne franak, ne rublja. Jasno je nama da jaka Srbija nije dobrodošla. Da vojno neutralna Srbija nije dobrodošla. Da Srbija koju svet poštuje nije dobrodošla.
P rotest u glavnom gradu. Sve je u znaku simbolike i maketa, kažu skriveni organizatori. I, gle čuda, pojaviše se, ni manje ni više, nego - vešala. Simbolično. I nigde drugde, do na Terazijama. Fantastično. I šta sad? Stariji maloletnik, koji zna da šalje simboličnu poruku, ali ne zna šta su vešala? Mladić koji je propustio čas istorije gde je opisivana uloga vešala i mladić koji je, kažu (ne)zavisni mediji, najmlađi politički zatvorenik u Evropi. Je l’? Pa, on je uhapšen da ne bi obesio organizatore protesta. Ko zna šta mu je bila namera? Bolje je preventivno delovanje umesto lečenja posledica. Neka prošeta snajperom, ali nemoj da ga koristi. I sve to gleda ona Srbija koja i dalje ne razume da li šetaju nezadovoljni građani, ili šetaju građani koji su zadovoljni ali ‘ajde da vide svoje junake. Ja bih najviše voleo da su građani nezadovoljni, nego izmanipulisani. Nezadovoljstvo se leči. Manipulacija teško. Ne znam za vas, ali ja još nisam čuo šta im tačno fali. Slobodni mediji? Imamo ih. Protivteža i balans postoje i u tome se ogleda sloboda. Promena sistema? Pa, neće se vratiti na (lopovsko) staro. To otpada. Šta još? Nema plate, dok se ne radi? Pa, normalno. I šta još?!
Na kraju, lajtmotiv je da je SERGEJ pojeo patku. I to ne bilo koju patku, već patku od 25.000 dinara.
Taman jednu platu ovih koje tako zdušno bodri na ulicama. I nije SERGEJ bio u nevažnom društvu. Društvance je bilo ful. Oni koji mrze i Srbiju i njen narod. U dobro ste se društvo uvalili. Lepo.