SRPSKO SELO DUHOVA HIT PRIČA SVETSKIH MEDIJA!

Selo Gomilica u opštini Vladimirci jedno je od najbogatijih gastrabajterskih sela u Srbiji. Iako je tokom godine uglavnom pusto, kao i ostala gastrabajterska sela u našoj zemlji, ne prestaje da privlači pažnju svetskih medija. Mnogi su godinama pokušavali da proniknu u srpsku dušu i otkriju zašto naši ljudi imaju običaj da u rodnom mestu zidaju vile i palate, dok se s porodicom u svetskim metropolama guraju u malim stanovima. Odgovor na to pitanje je u blogu na sajtu austrijskog lista „Hojte“pokušalo da da jedno gastrabajtersko dete s naših prostora, koje više od 20 godina živi u Austriji.

„Moji roditelji nisu imali bogzna šta kad smo odlazili odande zbog rata i počinjali novi život. Zašto smo se uopšte preselili, nemam pojma. Radnika uvek treba, govorila je moja majka, a u to vreme mogućnost da se nađe posao na Balkanu bila je ravna nuli“, napisao je neimenovani bloger.

On navodi da po dolasku u Austriju, njegovi nisu mnogo zarađivali, a bilo je dovoljno tek za preživljavanje.

„U početku smo živeli u jednosobnom stanu, kasnije u malo većem, ali ništa luksuzno.

Barem ne u Beču. Ali, zato su roditelji odlučili da grade kuću van Beča, da budem precizniji, oko 600 kilometara južnije. Nisu oni jedini koji nisu zaboravili svoje korene. Tamo, u starom kraju, takve se kuće grade da se teško mogu i nazvati kućama - to su vile i palate! Samo pogledajte Gomilicu, srpsko selo koje bi uverilo i najnevernijeg Tomu. Ali, nažalost, sva su pusta, luksuzna sela duhova. Zašto? Zato što njihovi vlasnici žive i rade u Austriji i Nemačkoj, a sve što zarade ulažu u te palate u kojima niko ne živi! Jedan od vlasnika tih palata kaže: ’Dok je još bio šiling, komšija digne dva sprata, a ja iz inata tri’“, piše Srbin koji živi u Beču.

On kaže da samo tokom leta selo oživi, kada se „Austrojugosi“vrate nakratko u zavičaj, ali ne na odmor.

„Za tih godinu dana toliko se prašine nakupilo, a trava je toliko porasla po dvorištima da tih nekoliko dana odmora provedu ribajući svoju palatu, peru i kose pre povratka u onu sobicu u Beču“, piše Srbin i dodaje da i njegova porodica ima jednu takvu „kućerdaču“.

„Kada smo tamo bili poslednji put? Ne sećam se! Kada ćemo ići ponovo? Nemam pojma… Ali, kako izreka kaže: ’Ko ima, ima… Iako nikom nije od koristi.’“, zaključuje mladić. E. A.