KVADRIPLEGIČAR IZ MAJURA OD ŠIBICA STVARA REMEK-DELA Sa dva prsta PRAVI ČUDA!
Milutin Perić je pre 33 godine završio u invalidskim kolicima, ali to ga nije sprečilo da iskaže neverovatnu kreativnost
Milutin Perić iz Majura kod Šapca sa samo dva prsta stvara prava remek-dela. Kada je sa 33 godine, posle teške saobraćajne nesreće, ostao u invalidskim kolicima, na trenutak mu se srušio ceo svet. A onda je pronašao zanimljiv hobi
- od šibica pravi minijature od kojih zastaje dah.
Saznavši da više nikada neće stati na noge, a da mu je funkcija ruku u potpunosti ograničena, rešio je da sebi olakša život. Sve što mu je ostalo bila je snalažljivost, pa je počeo da pravi razna pomagala i alatke koji mu nadoknađuju udove. Recimo, štapom s magnetnim vrhom privlačio je i pomerao metalne predmete, turpije i sečiva, koja mu padnu na pod, piše portal „distrikt.rs“.
Sve je sam osmislio i realizovao. Preciznost u ređanju šibica, koju je teško i zdravim prstima postići, omogućuju mu rezbarski nožići čijim oštrim vrhom ubada tanko drvce, sve dok ga ne postavi na željeno mesto.
Tako strpljivo Milutinu prolaze dani, a praktičnost i domišljatost nastavljaju se u pravcu umetnosti. Čovek, kom je bolest oduzela mogućnost
da podigne flašu, uspeva da ovaj isti predmet oplemeni u njega pažljivo slažući drvene konstrukcije. Baš kao što je i sam uspeo da prevaziđe ono što mu nedostaje, te figurama koje napravi udahnjuje drugi život.
- Ne mogu ništa da uhvatim, samo s ova dva prsta sve radim pokazuje jedini položaj u kojem malim i domalim prstom pridržava alat.
Sve što mu uveče padne na pamet, ujutro počinje da stvara. Prvo je počeo sa tapiserijama, zatim drvenim minijaturama, a sada sa drvcima od šibica gradi crkve, manastire, vodenice... Strpljivo i polako složi 13.000 drvaca, koliko mu je bilo potrebno za maketu crkve u Majuru.
- Uopšte ne mogu da uhvatim drvce prstima. Svako drvce nabodem na nožić za rezbarenje da bih mogao da ga nanesem na
mesto gde bi trebalo da ga zalepim. Dnevno sedim sigurno po šest do sedam sati - kaže Milutin.
U kolicima je dovoljno dugo da bi napravio više stotina maketa, različitih minijatura i dekorativnih figura, koje daruje prijateljima i tako upotpunjuje svakodnevicu. Međutim, kada je sa 33 godine doživeo saobraćajnu nesreću i shvatio da će biti invalid, teško se pomirio s realnošću.
- Video sam da ne mogu da pomičem ni noge ni ruke. Bio sam u Banji Koviljači, pa gledam kroz prozor i razmišljam da više ne mogu ići u lov, a strasni sam lovac bio - seća se.
Sasvim prirodno, najviše ga je brinulo šta će biti sa njegove četiri kćerke, jer je hodao jedino još u snovima.
- Sanjao sam da hodam, da idem polako da ne bih slučajno pao, a kad se probudim, tek onda vidim da je to san - priča on.
Danas sebe i ne doživljava kao invalida, pravi mala remek-dela i živi sasvim normalnim životom.
- Idem svugde, izađem sa društvom, odem i u kafanu, na svadbe - kaže Milutin, koji nije dozvolio bolesti da ga spreči da uživa.
Ne predstavlja mu problem da se ponekad šali i na svoj račun.
- Što bih ja sad išao da cepam cipele, kad ne moram. Zato cepam gume na kolicima - kroz blagi osmeh priča jednu od svojih omiljenih dosetki.
Bivši lovac Milutin je i predsednik Udruženja strelaca s invaliditetom. Za dve godine, koliko ovo udruženje postoji, osvojilo je blizu 70 medalja.