Potrebno ministarstvo za region i dijasporu
Pitanje pune zaštite prava Srba u regionu i dijaspori, olakšano dobijanje dvojnog državljanstva, izborno pravo i aktivnije učešće naših sunarodnika u političkom i društvenom životu matice Srbije mora da bude jedna od najvažnijih nacionalnih i državnih strategija. Poznato je da u državama regiona živi oko dva miliona Srba, a u ostalim državama sveta skoro tri miliona, te da se oni danas u tim zemljama suočavaju s velikim brojem problema. Među njima treba izdvojiti diskriminaciju i nasilnu asimilaciju koje su posebno izražene u Hrvatskoj, Federaciji BIH i Crnoj Gori.
Izbeglice i interno raseljena lica još uvek ne mogu u potpunosti da ostvare svoja imovinska prava, dok je Srpska pravoslavna crkva svuda na udaru. Iz navedenih razloga neophodno je što pre, unutar Vlade Srbije, formirati posebno ministarstvo za region i dijasporu, kako bi se izgradio zakonski, politički i finansijski okvir za sprovođenje odgovorne srpske politike prema pripadnicima našeg naroda koji žive u regionu i dijaspori. Uloga pomenutog ministarstva bila bi da omogući svim Srbima, ma gde oni živeli, da dobiju veća prava, a zatim i da poboljša bilateralne i diplomatske odnose sa ciljem da susedne države priznaju i regulišu prava Srba. To mora biti u skladu sa važećim evropskim standardima, uključujući i primenu reciprociteta u zaštiti manjinskih prava.
Pomenuto ministarstvo koristilo bi državni budžet, ali i podsticalo privatne fondacije da izdvo
je znatna sredstva za finansiranje ekonomskih i kulturnih projekata Srba u regionu i dijaspori, čime bi se stvorili bolji uslovi za njihov opstanak u inostranstvu. Drugi deo zaštite podrazumevao bi izgradnju sistema njihovih posebnih prava u Srbiji, poput prava na državljanstvo, biračkog prava, prava na zdravstvenu zaštitu, visoko školstvo i mogućnost ekonomskog delovanja koja im moraju biti dostupna pod istim uslovima kao i građanima Srbije.
Srpska dijaspora je ogroman neiskorišćen potencijal srpskog naroda, koji je do sada bio samo predmet političke manipulacije i ekonomskih zloupotreba. O kakvoj je ekonomskoj snazi naše dijaspore reč, najbolje govori podatak da je od 2010. do 2018. godine po osnovu uplata iz inostranstva u Srbiju stiglo više od 25 milijardi evra. To je samo jedan segment koji govori zbog čega nam je važno da donesemo konkretan plan jačanja veza sa dijasporom, koji svakako treba da uključi i osnivanje ministarstva za region i dijasporu. Ukoliko to ne učinimo, ne samo da ćemo izgubiti ogromna novčana sredstva koja se mogu delom usmeriti u nove investicije, što bi pomoglo našem privrednom razvoju, već ćemo ostati i bez velikog broja ljudi koji žive u inostranstvu i koji ne planiraju da se vrate u matičnu zemlju ni nakon odlaska u penziju.
Da bi se sprečio takav crni scenario, a Srbi podstakli da investiraju u svoju zemlju, potrebno je uključiti vodeće predstavnike dijaspore da i oni predlažu i kreiraju projekte u koje bi želeli da ulože novac. Takođe je važno oživeti programe za obrazovanje dece u dijaspori i za njihove redovne letnje boravke u domovini, ali i stvoriti mehanizme i sistem usluga koji će penzionerima iz dijaspore omogućiti da starost provedu u Srbiji.