Kakva je korist od bojkota?

INTERVJU Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije, za „Alo!“poručuje

„Još nisam čuo bilo kakvu vrstu ozbiljnije argumentacije u prilog tezi da bi bojkot izbora predstavljao svrsishodan korak ka političkim promenama i promeni vlasti u Srbiji. Niti sam čuo takvu argumentaciju, niti je lično vidim“, poručio je Miloš Jovanović, lider DSS-A, u intervjuu za „Alo!“. Dodao je pak da je uvek spreman da usvoji predloge koji su valjano argumentovani, naročito kada je reč o taktičkim stvarima.

- Zato sam spreman da to učinim i sada, kada se postavlja pitanje da li bi trebalo bojkotovati naredne, redovne, parlamentarne izbore.

Da li je fer izaći pred glasače i ponuditi im samo bojkot?

- Bojkot je legitiman vid političke borbe i kao takav nije ni fer, ni nefer, već predstavlja sredstvo za postizanje određenog političkog cilja. Jedino pitanje za nas kao opoziciju jeste da li bi bojkot doneo rezultate ili ne? Da li bi doprineo slabljenju aktuelnog režima ili bi ga, naprotiv, učvrstio? Drugim rečima, pitanje je da li je bojkot u postojećim okolnostima dobro sredstvo političke borbe. Kada smo kod toga šta je fer, a šta nije, najbolje bi bilo kada bi medijski, odnosno izborni uslovi bili fer, pa onda ne bismo ni bili u prilici da razgovaramo o eventualnom bojkotu.

U petak su simpatizeri „1 od 5 miliona“pokušali da uđu u zgradu Predsedništva, da li razumete takav vid političke borbe?

- U određenim, graničnim situacijama po sudbinu naroda i države bih, naravno, mogao da razumem da neko pokuša takav jedan upad. Evo, zamislite, na primer, kada bi nekom srpskom zvaničniku palo na pamet da prizna secesiju koju su izvršili Albanci na Kosovu i Metohiji i da se odrekne dela državne teritorije suprotno ne samo istorijskoj tradiciji i časti sopstvenog naroda već i svim važećim unutrašnjim i međunarodnim pravnim normama... To su granične situacije u kojima vas istorijsko iskustvo uči da se politička borba prebacuje u ravan vanistitucionalnog i neretko nasilnog delovanja. Kada je De Gol, suprotno obećanju koje je dao vraćajući se na vlast 1958. godine, prepustio autohtonom stanovništvu ne nekakvu francusku svetu zemlju, već Alžir, koji je bio francuska kolonija od 1830. godine, deo francuske vojske izvršio je puč i neuspešno izveo više atentata na francuskog predsednika. Naravno, naš kontekst na sreću nije takav i situacija od pre nekoliko dana ispred Predsedništva Srbije je utoliko delovala tragikomično. Ta je zapravo plod ostrašćenosti jednog dela opozicije, koja u simbiozi sa mladalačkom nepromišljenošću i uvek prisutnim snobizmom i pomodarstvom beogradskog „kruga dvojke“daje tako jeftin rezultat, u vizuelnom i svakom drugom smislu.

Kako ocenjujete pregovore vlasti i opozicije o izbornim uslovima? Vaš predstavnik je bio na jednom sastanku...

- Čini se da su loše zamišljeni i loše sprovedeni. Pitanje je zapravo ko je uopšte istinski inicijator tog razgovora i šta je stvarni cilj. Mi nismo bili pozvani na prvi sastanak, a da smo bili, svakako bismo postavili ova i još neka pitanja. Ovako sve deluje kao nekakav igrokaz. Naravno, bez obzira na naše snažne rezerve kada je reč o mogućnosti da iz svega toga nešto pozitivno proizađe, mi ćemo i dalje učestvovati i biti konstruktivni u tom dijalogu jer je uvek bolje ma kako razgovarati nego se sukobljavati na ulici. Politička situacija i atmosfera u zemlji previše su zatrovane i zato se mora pokazati odgovornost i dati šansa razgovorima, čak i onda kada se vode u ovakvoj klimavoj i prilično nedefinisanoj formi.

Jeste li vi spremni za izbore i da li već pregovarate sa mogućim koalicionim partnerima? Sa kim?

Politička situacija i atmosfera u zemlji previše su zatrovane i zato se mora pokazati odgovornost

Ostrašćenost dela opozicije u simbiozi sa mladalačkom nepromišljenošću i uvek prisutnim snobizmom i pomodarstvom beogradskog „kruga dvojke“daje tako jeftin rezultat, u vizuelnom i svakom drugom smislu!

- Za izbore smo uveliko počeli da se spremamo i, nakon kraće avgustovske pauze, imamo niz planiranih aktivnosti, koje će početi od septembra. Reč je o obilascima terena, jačanju odbora, tribinama, planiranju medijskih nastupa, kao i finalizaciji naše predizborne političke platforme. Očekuje nas i sednica Glavnog odbora u prvoj polovini oktobra. Uvek se spremamo kao da ćemo izaći - ako takvu odluku budemo doneli - samostalno, i to je, čini mi se, jedini zdrav pristup. Ali svakako ne zatvaramo vrata ni za moguće ukrupnjavanje sa organizacijama koje su nam politički srodne i to pitanje će biti razmatrano od septembra.

DSS je na prethodne parlamentarne izbore izašao u koaliciji sa Dverima. Da li vam je sada takva koalicija zamisliva?

- Koalicija koju pominjete nije nešto o čemu bilo ko razmišlja. JELENA ĐONDOVIĆ