Majku sam prvi put videla na nadgrobnoj ploèi
Veći deo života provela je po hraniteljskim porodicama, sestra i ona kupale su se u buretu s kišnicom, a iz svega je izašla jača i uspela je da završi fakultet i zaposli se
Atraktivna učesnica rijaliti programa „Zadruga“Milica Kemez već prve večeri nakon ulaska u Belu kuću skrenula je pažnju svojim provokativnim izgledom. No, ono što niko nije znao jeste to da Milica iz Novog Sada, koja ima 24 godine i frizerka je po zanimanju, krije tužnu i tešku životnu priču.
Kao beba ostavljena je u domu za nezbrinutu decu, majku nikada nije upoznala, budući da je preminula, a otac joj je bio u zatvoru. Ona je u uživo programu otvorila dušu i rasplakala sve ukućane, ali i sve gledaoce TV „Pink“.
- Teško mi je dok vi svi pozdravljate nekoga i čeka vas neko. Mene niko napolju ne čeka, osim sestre i psa.
- Nije mi bilo u planu da pokrećem tu temu, pogotovo ne sama. Nisam spremna sve da iznesem, ali... Verujem da ovo nije prijatno nikome da sluša, pošto verujem da svi ovde imaju neku svoju tešku priču. Ja bih volela da sam jača, ali nisam - započela je ona pa nastavila:
- Od treće godine sam u Domu za nezbrinutu decu u Beloj Crkvi. Bez ikakvog obrazloženja. Želim da budem jaka zbog sve te dece, pre svega. Odatle smo sestra i ja poslate u hraniteljsku porodicu, čini mi se da sam imala četiri godine (sestra je starija dve godine). U toj porodici bila je samo jedna žena, nije imala svoju decu, pa se time bavila... Bila sam vrlo mala i tu ženu sam nazivala majkom. U početku je to sve bilo okej, ali dosta toga se ne sećam, jednostavno sam potisnula negde. Do pete godine se ne sećam ničega - pričala je Milica.
- Moj život u toj hraniteljskoj porodici trajao je 11 godina. Jedanaest godina veoma teškog žikišnicom
vota u kojem smo sestra i ja bile zlostavljane na svaki mogući način, i psihički i fizički - plakala je Milica, a Janjuš je izašao napolje, hvatajući se za glavu i govoreći kako ne može to da sluša.
- Za 11 godina niko od moje familije nije pozvao da upita da li smo sestra i ja žive. Ne znam kako je Centar za socijalni rad dozvolio to ženi koja je psihički nestabilna, agresivna, koja nas je držala u kući i ispirala nam mozak... Non-stop nam je govorila da su nas ostavili, da nemamo nikoga, nametala nam je mržnju prema biološkim roditeljima - jecala je učesnica „Zadruge“.
Milica za sve to vreme nije saznala ko su joj roditelji, a u nekoliko navrata izjavila je kako joj je sada najteže da priča o svemu jer govori o tome javno.
- U teškim situacijama sam klela svoju majku što nas je ostavila. Ta žena nas je brutalno tukla za neke mizerne, dečje stvari i želim da poručim svoj deci koja imaju roditelje da ih cene i da budu srećni što ih imaju jer to je stvarno najveće bogatstvo - rekla je ona.
Milica je ispričala kako sestra i ona nisu imale vodu, kupale su se u buretu s i preživljavale u vrlo teškim uslovima.
- Centar za socijalni rad nas je obišao tri puta. Svi su znali da nas ta žena maltretira, ali niko nije reagovao. Imala sam strah od te žene, a imam ga i danas. Kada su me pitali, rekla sam da ne želim da je tužim, ali smatram da je to prošlo i te kako nekažnjeno. Znam da mnoga deca prolaze pakao u tim hraniteljskim porodicama, smatram da je se tu radi o biznisu - nastavila je.
- Kad sam došla u Novi Sad, u treću hraniteljsku porodicu , rekli su mi: „Milice, našli smo vam porodicu“. Rekli su mi da mi mama nije živa, da je umrla pre sedam godina. Ja to nisam znala. Ubrzo nakon toga preminuo je moj deda. Majčinu sliku sam prvi put videla na grobu. To je bio jedan od mojih najtežih trenutaka u životu, pošto nisam morala baš tu da je upoznam. Saznala sam da mi je otac bio u zatvoru, da je imao problema s alkoholom. Bio je na štakama, koliko znam - ispričala je učesnica „Zadruge“i ostavila sve u šoku.