Ne zastrašujte i ne vreðajte glumce!

Siledžijstvo na društvenim mrežama i među pripadnicima elite postalo je imanentno i nije samo džangrizavo pljuvanje neistomišljenika, kako se čini, nego opasno zastrašivanje ljudi koji se usude da rade po sopstvenoj savesti i za državu, poručila je Jelena Trivan u intervjuu za „Alo!“.

- Intervjui koje je vodila Minja Miletić, a u kojima su Boško Obradović ili Sergej Trifunović bili nepripremljeni i loši, bio je praćen najstrašnijim vređanjem novinarke, koje je bilo zastrašivanje i opomena da mora da ćuti i sluša izlaganja opozicionih lidera bez reči. Gostovanje Mirjane Karanović i Bojane Maljević na „Pinku“bilo je izdajstvo, i to za one koji su radili na „Pinku“i poslovali s tom kućom. Na kraju je i rad za državu postao razlog za hajku kako bi se pokazala lažna slika da Vlada i predsednik nemaju podršku kulturne javnosti. To naprosto nije tačno i traži reakciju i solidarnost jer Jezdić nije ni prvi ni poslednji koji će prolaziti kroz takve pritiske.

Deo opozicije koji je okupljen oko SZS, koji je bio najglasniji u napadima na glumca, pozvao je na bojkot izbora, kako to komentarišete?

- Najava bojkota otkrila je pozadinu namera nekih stranaka, a to je da ih ne zanimaju ni razgovori, ni unapređenje uslova, već prelazna vlada, to jest vlast bez izbora. To je vrlo opasna ideja koja ruši teško stečeno pravo na izbore. Opasno je i nasilje i diskvalifikacije koje se sprovode nad svakim ko misli drugačije i želi da učestvuje na izborima.

U subotu je odluku o bojkotu donela i vaša nekadašnja stranka - DS.

- Odluka DS o bojkotu izbora je samoubilačka. Bez parlamentarnog finansiranja, najstarija demokratska stranka u Srbiji postaće vlasništvo jednog čoveka i njegovih političkih interesa. To je tužan kraj jedne velike stranke.

Opozicioni lideri svoje odluke o neizlasku na izbore pravdaju time da se i Zoran Đinđić u jednom trenutku odlučio za bojkot, da li su ti argumenti na mestu?

- Svako poređenje sa devedesetim je besmisleno i nametanje veštačkih i netačnih paralela. Niti je iko od njih Zoran Đinđić, ni blizu, niti ima stranku i demokratske procedure u njoj, niti je ovo vreme ratova i nedemokratskih izbora. Zato se i pokušaj divljanja Dveri motornim testerama i upadom na RTS kao rimejk 5. oktobra neslavno završio, jer građani znaju da okolnosti i politički kontekst nisu ni slični.

Optuživali su vas da ste izdali DS i postali bliski aktuelnoj vlasti, da li je to tačno?

- Sadašnji čelnici SZS-A su za jedan mandat u Skupštini promenili i po četiri stranke. Znate ko obično priča o poštenju? E, kad to znate, onda nemate potrebu da takvima odgovarate kao neko ko je bio u jednoj stranci i za razliku od njih tu stranku nije cepao i rušio.

Ko je izdao DS?

- To je dugoročni proces razgradnje koji je počeo Tadićevom smenom, preko rukovođenja Đilasa i Pajtića, sa kojima je stranka sve dublje tonula ka cenzusu, a svaki nezadovoljni čelnik osnivao svoju stranku. Đilas, Šapić, Stefanović,

Veselinović, Zelenović, Jeremić, svi su pravili stranku na ruševinama DS-A i svi danas sa tom strankom imaju manje zajedničkog nego sa Boškom Obradovićem?! Paradoksalno, zar ne, i tužno, naročito kad se u tome pozivaju na Đinđića.

Da li ćete glasati na predstojećim izborima?

- Glasam otkad imam pravo. Nemam ništa vrednije od svoje pameti i svog glasa i ne razumem one koji ne izlaze na izbore, a istovremeno imaju primedbe na sve, kao i one

koji se šegače sa izborima. Naročito ne razumem one koji su prošle godine izašli na izbore pod identičnim uslovima, a ove godine su im izdajnici svi koji njihovu ideju bojkota ne razumeju.

Da li bi ste se ponovo politički angažovali?

- Ne. Politika je za mene ispričana priča. Na toj sceni sam sve videla i iskusila. Sada sa „Službenim glasnikom“i Filmskim centrom pokušavam da borbenost sa tog polja pretočim u rezultate u kulturi.

DAMIRA RAMADANI