Sabo: Govorili su mi da ne napuštam funkciju direktora

Dešavalo se već, i to nije izum srpskog fudbala, da novajlija u šampionatu s početka gazi, gazi, ali se ipak, kat-tad, sunovrati. A TSC nije pao, na trećini prvenstva dogurao je i do čela karavana, uz prvi pretrpljen poraz tek u 11. kolu.

- Ne dozvoljavam ekipi da se zadovoljava postignutim rezultatom. Tako je još od prvoligaške konkurencije. Momci uvek daju maksimum i to nam je donosilo pobede koje su nas, priznajem, malo iznenadile. Ali neću se ljutiti da me i dalje iznenađuju - priča u pero trener Zoltan Sabo, nekada vrsni bek Vojvodine i Partizana, internacionalac u Koreji, Japanu, Mađarskoj i na Kipru.

Jeste li mogli da zamislite ovakav start u prvoj superligaškoj sezoni?

- Teško. U početku smo želeli da zadržimo stil iz Prve lige, pa šta nam donese, ali kako su utakmice prolazile, videli smo da imamo kvalitet, da možemo da pariramo svima. Sad smo svesni da postajemo ozbiljan klub.

Dvogodišnji rad dolazi do izražaja.

Rastu li apetiti?

- Bilo bi pretenciozno kad bismo rekli da želimo mnogo, da možda razdvojimo Partizan i Zvezdu. To sad nije realno. Za to treba vreme, da kao klub i ekipa godinama budemo ozbiljni superligaši. Voleo bih kad bismo mogli da se umešamo u borbu za Evropu, mada je realnije da to bude u sledećoj sezoni, a skromniji cilj je da uđemo u plej-of.

Pre malo duže od godinu ostavili ste fotelju sportskog direktora TSC-A i sišli na teren, da li je bilo dana kada ste se pokajali?

- Bio je to rizik, ali ja sam večiti optimista. Da, govorili su mi: „Šta će ti to, nemoj to da radiš?“Međutim, gospodin Žemberi i direktor Palađi su me podržali, krenuo sam i evo, isplatilo se. Sad mi je i teško da pomislim na povratak funkciji direktora. Možda jednog dana, sada ne – tvrdi 47-godišnji Somborac.

Pogled na sastav TSC-A otkriva da nemate zvezdu u ekipi. Je l’ to prednost?