Moleraj je ženski posao!
Ljubav prema moleraju prenela joj je majka, a zahvaljujući poslu upoznala je Danka (45), zbog koga se iz rodnog Donjecka preselila u Beograd
Radim sve, gletujem, krečim, farbam prozore, znam sve tehnike koje se traže. Takođe i malterišem i radim keramiku. Ne znam zašto naši ljudi idu u Nemačku, kad i ovde ima previše posla i može dobro da se zaradi, kaže za „Alo!“Oksana Borković (44)
Oksana Borković (44), iako ima diplomu ekonomskog fakulteta, odlučila se da moleraj bude njen poziv. Ljubav prema ovom zanatu prenela joj je majka, takođe moler, a zahvaljujući poslu upoznala je i supruga Danka (45), zbog koga se pre pet godina iz rodnog Donjecka preselila u Beograd. Po dolasku u Srbiju osnovali su svoju firmu i danas zajedno kreče poslovne i stambene prostore.
Četke i valjka Oksana se latila još tokom srednjoškolskih dana radeći zajedno sa svojom majkom.
- Moja majka je bila moler i ona me je naučila to da radim. Inače, kod nas u Donjecku, a tako je i u Rusiji, samo žene rade moleraj. Kod nas su žene i bravari, i električari, i varioci, a ni na kranu nikada nisi mogao da vidiš muškarca, već isključivo ženu - priča za „Alo!“Oksana.
Iako ima diplomu ekonomskog fakulteta, u struci je radila samo nekoliko godina.
- Ukrajinski obrazovni sistem je malo drugačiji, pa se već sa 17 godina polazi na fakultet. Ali pre nego što sam krenula na studije, porodila sam se. Kod nas je normalno da tako mlad postaneš roditelj. Tako da sam studije ekonomije završila uz dete i zarađujući molerajem. Po završetku fakulteta, u firmi za koju sam radila molerske poslove prebacili su me u kancelariju da radim kao ekonomista. To sam radila tri godine, a onda sam tražila da me vrate na stari posao koji je dinamičniji, a i daleko je bolje plaćen. Primera radi, ako sam kao ekonomista zarađivala 400 evra, kao moler sam imala 2.000 evra, što je pet puta više - navodi naša sagovornica.
Oksana posao drži u malom prstu i ništa joj nije teško.
- Moleraj je za mene umetnost i zaista uživam radeći ga. Puno mi je srce kada završim posao i izađem iz nečega sređenog i lepog što je do samo pre neki dan bilo ruina. Imaš priliku da vidiš konkretne rezultate svog rada. A radim sve, gletujem, krečim, farbam prozore, znam sve tehnike koje se traže. Takođe i malterišem i radim keramiku - priča ona.
Sa suprugom radi u njihovoj zajedničkoj firmi, koju su osnovali po dolasku u Srbiju.
- Posla ima i previše. Zato mi i nije jasno zašto vaši ljudi idu u Nemačku kad i ovde može fino da se zaradi od ovoga što mi radimo. Inače, kako ovde kod vas nije uobičajeno da se žene bave molerajem, reakcije me mnogo zabavljaju. Često se osećam kao u cirkusu jer ljudi dolaze da me zagledaju, čudno im je - dodaje ona kroz osmeh.
Supruga Danka upoznala je pre sedam godina u Donjecku dok su zajedno radili na jednom objektu. Pre pet godina odlučili su da se presele u Srbiji, a na tu njihovu oduku uticao je rat koji je tad počeo u njenom rodnom gradu Donjecku.
- Znala sam za Jugoslaviju, ali za Srbiju posebno nisam čula dok nisam upoznala Danka. Pre nego što ćemo ovde doći da živimo, u Srbiju smo dolazili na odmor i mnogo mi se dopala. Priroda je fenomenalna, bog vas je u tom smislu zaista nagradio. Čim imamo slobodnog vremena, volim da odem u Loznicu, gde imamo kuću. Tamo su ljudi divni, a predeli prelepi - navodi Oksana, koja se dosta dobro sporazumeva na srpskom jeziku.
Radim sve, gletujem, KREČIM, FARBAM prozore, znam sve TEHNIKE
KOJE se traže. TAKOĐE i malterišem i radim keramiku
MOJA MAJKA JE BILA MOLER I ona ME JE NAUČILA to DA RADIM. INAČE, KOD nas u DONJECKU samo žene RADE MOLERAJ. NI na Kranu NIKADA nisi MOGAO DA VIDIŠ MUŠKARCA, već Isključivo ženu