Oaza mira u gradskoj džungli
Ekipa „Alo!“u poseti Botaničkoj bašti „Jevremovac“u srcu prestonice
Kada je pre 130 godina dao odobrenje za osnivanje botaničke bašte, kralj Milan Obrenović nije ni slutio koliki će značaj ona imati za njegove buduće sugrađane. Beograđani danas na ovom mestu traže mir, tišinu, zdrav i svež vazduh.
Smeštena između prometnih Takovske ulice i Bulevara despota Stefana, Botanička bašta zahvaljujući hiljadama biljaka zaustavlja njihov zvuk, a njenim stazama razležu se tihi razgovori, osmesi i poneka uspavanka. Bez obzira na to koje je doba godine, mame sa bebama uvek nepogrešivo biraju ovaj prostor za podnevnu dremku svojih potomaka.
- Nisam sigurna zašto, ali nijedna beba ovde ne plače, pa ni moja - priča nam jedna od njih i dodaje da je ovo idealan način da, dok njeno dete spava, i ona povrati snagu.
- Treba da dolazimo ovde svaki dan. Ti si bolestan čovek, a i stari smo, brate. Šta nam fali da se svakog dana malo prošetamo, posedimo, da pojedemo neku voćku i idemo kući? Znaš da kažu da priroda čisti negativnu energiju? - objašnjava jedna sugrađanka svom suprugu tajnu zdravlja.
A da su njene reči istinite, shvatiće svako ko u beogradskoj botaničkoj bašti potraži
predah. Već nekoliko koraka nakon što prođete kapiju „Jevremovca“, osetićete da je temperatura nekoliko stepeni niža. Hodajući stazama koje seku skoro pet hektara površine naići ćete na živopisan kesten, vremešni hrast, elegantni ginko, ali i na bambuse, lokvanje i drugo neobično bilje.
Poseban dragulj ovog prostora je staklenik, projektovan u duhu secesije, koji je pre više od jednog veka u delovima stigao iz Nemačke.
- Kralj lično video ga je na nekom sajmu u Nemačkoj i naručio da se doveze u Beograd - objašnjava Olivera Popović, koja je već dugo zaposlena u ovom raju i koja nam otkriva mnoge manje poznate podatke o „Jevremovcu“.
- Ideju za osnivanje botaničke bašte dao je još Josif Pančić, čiji herbar i danas čuvamo i zahvaljujući kojem je u nauci ostao trag o mnogim biljnim vrstama kojih više nema. Podignuta je na imanju Jevrema Obrenovića, pa stoga i nosi naziv „Jevremovac“priča Olivera i dodaje da većina Beograđana ne zna da se ispod vidljivog nalazi i nevidljivo blago Botaničke bašte, odnosno lagumi, najverovatnije iz rimskog doba.