Srbi im i mrtvi smetaju
I ove Mitrovske zadušnice bile su potresne za sve one koji su u subotu obišli grobove svojih najmilijih u Orahovcu. Oskrnavljeni i polupani spomenici i krstovi, razbacano smeće i kosti uginulih životinja prizor je koji Srbi, nažalost, zatiču i ove godine.
Groblje nam ruše od 1999. Prvo su ispisivali GRAFITE, POSLE SU RUŠILI SPOMENIKE, PA SU ih lomili i delove im ODNOSILI. SVAKOG PUTA KAD DOĐEMO, ZATIČEMO JOŠ PONEŠTO SRUŠENO I polomljeno
Srbi na pravoslavno groblje u Orahovcu odlaze organizovano samo na Zadušnice ili na sahranu, a svaki taj odlazak je i više nego bolan.
Protekle subote groblje u Orahovcu obišlo je više desetina Srba, među kojima i Olivera Radić, profesorka srpskog jezika koja živi i radi u tom gradu.
- Dok bez reči koračamo po orahovačkom groblju, tražeći humke i grobnice svojih prijatelja, rođaka, komšija i sugrađana, ne bismo li im zapalili sveću i okadili njihove grobove, borimo se protiv bola i besa koji se javljaju zbog onoga što zatičemo. Groblje nam ruše od 1999. Prvo su ispisivali grafite, posle su rušili spomenike, pa su ih lomili i delove im odnosili. I spomenici skorije sahranjenih takođe bivaju porušeni, a krstovi polomljeni. Zapravo, svakog puta kad dođemo, zatičemo još ponešto srušeno i polomljeno - priča za „Alo!“Olivera Radić.
Ona ističe i da tugu i bes izaziva i to što pojedini uporno pokušavaju da groblje pretvore u deponiju smeća.
- Po grobovima i oko njih su kosti uginulih životinja, gomilu plastičnih kesa sa ucrvljanom hranom, bačena stara garderoba i još štošta... Ubeđujemo sebe da to nije namerno ostavljeno već je to možda dovukao neki pas s deponije... Ali ne... Znate, nije životinja porušila spomenik, kao što nije ni ispisala grafit ili prekopala mermernu ploču na grobu - dodaje ona.
Olivera Radić navodi da je posebno poražavajuće i obeshrabrujuće to što za rušenje i skrnavljenje groblja nikad niko nije odgovarao jer policija dosad nijednog počinioca nije otkrila.
- Zamislite da je neko u
Zamislite da je neko u stanju da grob petnaestogodišnjeg dečaka, i to preko kojeg je nekada stajala mermerna ploča, raskopa do kovčega
OLIVERA RADIĆ
Dok bez reči koračamo po orahovačkom groblju, tražeći humke i grobnice svojih prijatelja, rođaka, komšija i sugrađana, borimo se protiv bola i besa, koji se javljaju zbog onoga što zatičemo
OLIVERA RADIĆ
stanju da grob petnaestogodišnjeg dečaka, i to preko kojeg je nekada stajala mermerna ploča, raskopa do kovčega. To se dogodilo 2007. i odmah je prijavljeno policiji, ali počinitelji nikada nisu pronađeni. I tako svakog puta. Nikada se ne otkrije onaj koji je skrnavio grobove naših najmilijih. Više ih i ne prijavljujemo, nema svrhe - navodi Radićeva. M. K.