Matematikom do titule
Te 1951. godine, Crvena zvezda je u poslednjem kolu pobedila Partizan i postala prvak države prestigavši Dinamo koeficijentom 0,0012
U istoriji fudbalske igre na ovim prostorima teško da će ikad biti dramatičnije završnice nekog šampionata od one u kojoj je Crvena zvezda osvojila titulu pobedivši Partizan u poslednjem kolu. Reč je o prvenstvu Jugoslavije iz 1951, koje kao da su režirali majstori najboljih trilera.
Samo tri kola pre kraja, zagrebački Dinamo bio je nadomak osvajanja titule, pošto je imao pet bodova više od Crvene zvezde. Na „Maksimiru“su bili toliko sigurni da će Velfl, Cimermančić, Lipošinović, Horvat, Željko Čajkovski i društvo na kraju biti prvi, da su za sve igrače i trenere naručili skupe, moderne ručne časovnike. Čekala se samo potvrda, pa da na njima izgraviraju posvete.
Niko među „modrima“nije paničio kad ih je Sarajevo, predvođeno Lavom Mantulom, neočekivano savladalo sa 3:1. A u pretposlednjem kolu Zvezda je došla Dinamu na noge i pogotkom Koste Tomaševića u finišu slavila sa 2:1.
Prišli smo Zagrepčanima na bod, ali ni tada se nismo previše nadali. Ta pobeda nam je bila više kao neka satisfakcija za izgubljenu trku. Dinamu je ostalo, činilo se, lako gostovanje u Beogradu protiv BSK-A - pričao je Tihomir Bata Ognjanov, sjajno desno krilo i član čuvenog olimpijskog tima iz Helsinkija.
Ali dogodilo se čudo. Taj meč je završen nerešeno - 2:2 i Zvezda je dobila šansu, minimalnu, ali šansu, da iz petog pokušaja najzad postane prvak države.
Da bi se to desilo, bilo je potrebno da pobedimo Partizan tačno sa 2:0 jer bismo tada, kako su pedantni matematičari izračunali, prestigli Dinamo za koeficijent od 0,0012 procenata - sećao se Ognjanov.
Rajko Mitić, kapiten i prva Zvezdina zvezda, dodatno je objasnio računicu:
Da je Partizan dao samo jedan gol, mi bismo morali da pobedimo čak sa 6:1.
Pred Mitićem i drugovima bila je gotovo nemoguća misija. Tim pre što je Partizan imao moćan tim, koji je u prethodnih devet derbija pobedio PODVIG: Ekipa Zvezde
koja je osvojila titulu čak pet puta.
Osvanuo je i taj 4. novembar 1951. godine. Prema stadionu CDJA čitavog dana slivale su se reke ljudi. Tačno 55.000 srećnika našlo se na borilištu, dok su hiljade ostale bez karte, pred kapijama.
Partizan je igrao rasterećeno, ali tada je bio najopasniji. Za nas nije bilo izbora. Zaigrali smo na sve ili ništa i to nam se isplatilo pred kraj poluvremena, kada je Kosta Tomašević iz mrtvog ugla raspalio po lopti i prevario Šoštarića. Na stadionu je nastao pravi haos, svi su čekali naš drugi gol...
Posle jednog sata igre, Mitić je poslao loptu u polje, Živanović je stigao pre svih, usledio je poluvolej i Šoštarić je opet vadio loptu iz mreže. - Skakali smo od radosti, grlili se, ali... Do kraja je ostalo još dosta, a Partizan je napadao. Srce mi se steglo kad je Bobek dva minuta pre kraja izašao sam pred Mrkušića i - tukao pravo u njega. Mnogi od nas su tada pomislili bolje da je Dinamo pobedio
Sarajevo, pa da je sve gotovo, nego da se ovako nerviramo, da smo na korak do cilja i da onda sve izgubimo - mnogo puta je film sa te utakmice vrteo legendarni Rajko Mitić.
Još minut, još sekund i kraj.
- Navijači su utrčali u teren, trčali prema nama, podigli nas na ruke i, onako u opremi, izneli sa stadiona. Mene su nosali preko Terazija sve do kuće, a zatim nastavili slavlje do duboko u noć - pričao je Bata Ognjanov o toj prvoj, istorijskoj tituli Crvene zvezde, koja je osvojena na današnji dan pre tačno 68 godina.