Veze i hekla od Kanade do Australije!

Čak i u devetoj deceniji baka Mara uvlači konac u iglu,a njena kuća je svojevrsni muzej

U pauzama od napornih poljoprivrednih radova i svakodnevnih poslova u kući, naročito na zimskim prelima i drugim sedeljkama, Mara Jablanović (80) iz Žiče uspela je da od porodične kuće napravi pravi muzej svojih rukotvorina.

Da je sačuvala sve što je stvorila, počev od tapiserija, prekrivača, prostirki, ćilima, narodnih nošnji, jastučnica, goblena i drugih vezenih, tkanih, pletenih i heklanih radova, ni u tri poveće zgrade, kaže, ne bi moglo da se smesti.

I danas Mara radi s istim žarom kao da joj je tek 15 godina, kad se već govori da ima zlatne ruke.

- Od sedme godine počela sam da pletem i vezem uz majku koja me je svemu naučila. To nije bila neka nametnuta obaveza jer je u kući bilo mnogo drugih poslova, ali jednostavno to sam zavolela. Ljubav prema tradiciji bila mi je motiv da ovladam veštinom u heklanju, vezu, pletenju, tkanju i da na taj način sačuvam od zaborava bar deo onog što je naše - priseća se Mara.

U kući ove istinske umetnice bilo je desetoro dece, petoro braće i pet sestara, koji su jedno drugom bili uzor u svemu.

- U kući smo negovali običaje, voleli narodnu nošnju, srpske pesme i igre. Otuda i moja posvećenost i neizmerna ljubav prema ručnom radu, kako mi to zovemo, i motivima moje Žiče i Srbije - ponosno priča Mara.

Sestra Stanka s ponosom govori o Marinom umeću, plemenitom odnosu prema familiji i rodbini, nesebičnom trudu da svoje znanje i veštine prenese na druge. Svoje

Ljubav prema tradiciji bila mi je motiv da ovladam veštinom u heklanju, vezu, pletenju, TKANJU I DA NA TAJ NAČIN SAČUVAM OD ZABORAVA BAR deo onog što je naše

MARA JABLANOVIĆ