Sadik! Je l’ vam i dalje smešan?

Na početku samo nezgrapni i vi soki fudbaler, u Humskoj je izarastao u ozbiljnog na padača kome je cena narasla do vrtoglavih 15 miliona evra. Ovo je njegova priča...

Vest da je Partizan angažovao napadača pod ugovorom s Romom izazvala je letos šok i nevericu.

Posle nekoliko utakmica Umara Sadika u crno-belom dresu mnogi su se smejali. Par meseci kasnije niko ne priča o pozajmici vrednoj 1,6 miliona evra već o ponudama u rasponu od 10 do 15 miliona! Zvuči neverovatno da je nekome toliko skočila cena za samo pola godine u Superligi Srbije i Ligi Evrope.

O događajima koji su bili hit poslednjih nedelja Sadik ne želi da priča. Bar u startu. Moraćemo izokola...

Suma vam je cimer, da li je tačno da ne može da dohvati prekidač pa vi svako veče gasite svetlo?

-Aaaaaha-ha-ha - briznuo je u smeh Sadik. - Nije, nije tačno. Ko vam je to rekao? Sada je već bolje. Naš sagovornik više ne vrti nervozno sobnu karticu, dalja priča ide lakše... Saznanje da, ako zatreba, može da koristi i neku italijansku reč podigla mu je adrenalin, iako odlično govori enngeski sa primetnim škotskim akcentom.

- Bio sam član Glazov rendžersa. Stiven Džerard je veliko ime, ali nisam dobio pravu šansu. Kiša, vetar, sivilo... Jedva sam čekao da napustim Ostrvo.

Beograd je druga priča?

- Sada je on moja druga kuća u Evropi, posle predivnog Rima. U Srbiji su ljudi nasmejani, veseli, druželjubivi, ima sunca... Idem u restorane, tržne centre, sasvim druga priča, a što je najvažnije, nisam apatičan jer igram.

A hrana?

- Samo ćevapčići! Možete bilo šta da mi ponudite, ali me samo ćevapčići zanimaju.

Sarma?

- Ne znam šta je to. Iako tvrdite da je svi stranci obožavaju.

Savo Milošević je preporodio Partizan?

Imao sam sreću da me treniraju poznata svetska imena iz tri linije. Defanzivac Nesta, vezista Džerard i Milošević koji je bio napadač. On me je najviše naučio pošto igram na toj poziciji. Objasnio mi je kako da primim loptu, da je dalje podelim, zagradim se... Puno toga. Uz njega sam puno napredovao, ali je evidentno da napreduje i ceo tim, iako nismo zadovoljni rezultatima.

Posrnuo si protiv Malatije, ali si se pridigao i nastavio napad. Čini se da si tada stekao naklonost navijača?

- Drago mi je, a navijači nam daju energiju i kada nam ne ide. Lako je kada se pobeđuje.

Gde su teže pripreme - u Italiji ili Srbiji?

Na pripremama moraš da imaš pošten odnos prema treningu, bez obzira na zemlju. Poenta je izaći na teren, igrati i pobediti. A pripreme su svuda teške.

Postoji li interesovanje u Nigeriji za sportsku opremu Partizana?

Slao samo članovima porodice, a prijatelji koji su bili u Beogradu poneli su poneki suvenir.

Sadik ne želi da priča o transferu (Na meni je da treniram i igram“). Demantuje priče da karijeru ne bi nastavio u Kataru ili Emiratima, a najviše je razočaran stanjem terena na srpskim stadionima.

Želja mi je da igram za nacionalni tim Nigerije. Nije to lako. I sami znate kolika je to zemlja i kakav fudbalski potencijal ima. Ipak, ne predajem se i verujem da ću dobiti šansu, a do nje vode još bolje igre u Partizanu.