Od čarolije do tragedije
Ujednom od prethodnih nastavaka ove rubrike podsetili smo na gostovanje Crvene zvezde na „Old Trafordu“i poraz od Mančester junajteda (1:2) u prvom susretu Kupa šampiona u sezoni 1957/58. Taj poraz je pozivao na oprez, ali i davao nadu navijačima da Zvezda može da se probije u završnicu velikog takmičenja.
Sudbina je, međutim, imala drugačije planove. Jedna od najtalentovanijih ekipa u istoriji, čuvene „Bezbijeve bebe“, prošla je u polufinale i umesto u pohod na trofej, pravo sa revanša u Beogradu poletela je u smrt. Srca poklonika fudbala okovala je hladnoća veća nego što je bila na aerodromu u Minhenu tog kobnog 6. februara, kad se u 15.04, prilikom poletanja, srušio avion „Elizabeten“.
Iz njegovih olupina spasioci su izvadili 23 beživotna tela, a među njima i sedmoricu igrača Junajteda: Džefa Benta, Edija Kolmena, Marka Džonsa, Dejvida Pega, Bilija Velana, kapitena Rodžera Berna i Tomija Tejlora. Dve nedelje nakon „minhenske tragedije“od zadobijenih povreda preminuo je i 21-godišnji Dankan Edvards, koji je bio duša i mozak ovog velikog tima.
A samo dan ranije, ovi igrači su mahali publici na prepunom Stadionu JNA, rukovali se i borili za svaku loptu s igračima Zvezde. Bila je to utakmica puna lepih poteza, žustrih duela, majstorija, grešaka i - golova. Viđeno ih je čak šest! Englezi su posle nesigurnosti Mitića, Kostića, Spajića, poveli sa 3:0 golovima Vajoleta u 2. i legendarnog Bobija Čarltona u 30. i 31. minutu.
Međutim, Zvezda je odigrala drugo poluvreme iz snova! Da bi nešto čudesno
moglo da se dogodi najavio je Bora Kostić, koji je tek što se krenulo sa centra snažnim udarcem savladao golmana Grega. Već u 50. minutu - penal! Lazar Tasić oči u oči s Gregom, cilja nepogrešivo i počinje da tinja nada u preokret. Još kad je Kostić u završnici izjednačio na 3:3, na tribinama je nastao potpuni haos. U tim trenucima Zvezda je stvorila još dve povoljne prilike, ali nije uspela da postigne gol. Kao da je sudbina htela da se ne igra nova utakmica, da Junajted baš sutradan ujutro sa zemunskog aerodroma poleti u Minhen, u legendu, u smrt...
I ove godine će na taj tužni dan zastave na „Old Trafordu“biti spuštene na pola koplja. A kao i svih prethodnih godina i decenija, Vladica Popović, koji je imao 22 godine kad je igrao protiv Junajteda, otići će da upali sveću za dušu momaka s kojima je vojevao u ovoj čuvenoj utakmici...