Priboj ponovo lokomotiva industrijskog razvoja zapadne Srbije
Da se prespavane industrijske revolucije, godine stagnacije i ekonomskog devastiranja mogu nadoknaditi, primer je pribojska opština. Pribojska slobodna zona, 13. po redu u Srbiji, danas je jedna od najbrže rastućih, za primer u regionu, ali i celoj zemlji.
Krajem prošle godine, u Slobodnoj zoni Priboj potpisan je ugovor sa 500. radnikom, što je indirektno egzistencija i za 500. porodicu u Priboju. Slobodna zona tako je postala lokomotiva ekonomskog i industrijskog oporavka Priboja, koji je oduvek važio za grad industrije i dobrih majstora.
Da Priboja nema bez FAP-A, ponavljano je godinama i upravo tu, na prostoru nekadašnjeg Fap-ovog pogona, formirana je pre četiri godine Slobodna zona Priboj naporima lokalne samouprave i Vlade Srbije, koja je oformila poseban tim za dovođenje investitora u Priboj. Iako jedna od najmlađih, Slobodna zona Priboj do danas ima desetak stranih i domaćih investitora i projektovanih 700 radnih mesta, sa težnjom za proširenjem. Područje Slobodne zone Priboj obuhvata teritoriju ukupne površine 26 hektara 90 ari i 69 kvadratnih metara. Ima 27.213 kvadratnih metara prostora za proizvodnju, 10.770 kvadratnih metara zatvorenog magacinskog prostora, 9.084 kvadratnih metara otvorenog skladišnog prostora i 5.183 kvadratnih metara kancelarijskog prostora. Osim firmi koje posluju već četiri godine, prošle godine u Slobodnu zonu stigla je i renomirana firma „Inmold“iz Požege,
Država je FAP oslobodila duga od 100 miliona evra i deo imovine korporacije, bez naknade, prenela u vlasništvo lokalne samouprave
a za potrebe novih i potencijalnih investitora urađena je kompletna rekonstrukcija hidrantske i vodovodne mreže, kao i deo potpuno nove mreže za buduće investitore na grinfild lokaciji. Na taj način povećan je kapacitet vodosnabdevanja, ali je i stepen protivpožarne zaštite podignut na najveći mogući nivo.
Zaposleni u Slobodnoj zoni kažu da je veoma važna. Vratila je na neki način stari sjaj gradu, zadržala ljude, ali i podstakla mnoge da se vrate. Svesni su da sve to danas ne bi bilo ovako da nisu postojali napori države i lokalne samouprave, da se Priboj oporavi i opet stane na noge. Tako je država FAP oslobodila duga od 100 miliona evra i deo imovine korporacije, bez naknade, prenela u vlasništvo lokalne samouprave, za osnivanje Slobodne zone. U njoj su danas i kompanije iz Amerike, Turske, Španije i Holandije, domaći investitori, a javljaju se i investitori zainteresovani i za grinfild prostor zone.