Musliman, a kapiten Izraela!

Bibars Natho za „Alo!“

„Svi znaju koliko je politička situacija u mojoj zemlji zamršena. To što sam nosim traku u reprezentaciji jeste sjajna stvar

- poen više, velika čast. Srbi i Izraelci imaju veoma sličan mentalitet“

U priči i Bibarsu Nathu osnovna je stara, ali uvek vredna floskula njegove lopte imaju oči! Čak i na treningu kada je na programu ševa. Izaziva uzdahe saigrača, ali i stručnog štaba Partizana, čije je suvo zlato. Igrač i profesionalac kakav se nikada pre nije pojavio na našim prostorima.

Rođeni lider i pobednik ima zaista zanimljiv i buran sportski život. Iz privatnog ugla uvek je staložen i nikada ne podiže glas. Legenda je izraelskog fudbala i njihovog nacionalnog tima, ali ne i prvi Izraelac u redovima crno-belih. Pre njega bio je trener Avram Grant, a dosta se posluje i sa Pinijem Zahavijem.

Na početku da otklonimo dilemu. Kako je vaše pravo ime jer se pojavljuje nekoliko opcija u sredstvima informisanja?

- Bibars je ime koje je pravo i koje piše u pasošu, mada je bilo još varijanti - kaže uz osmeh za „Alo!“Natho.

Vi ste prvi fudbaler muslimanske veroispovesti kapiten Izraela! Ko zna kakva je politička situacija u tom delu sveta, ovaj podatak vredan je pažnje.

- Svi znaju da je politička situacija u Izraelu zamršena i mnogi je ne razumeju iako decenijama traje. Za mene je to što sam kapiten sjajna stvar. Poen više, ali i velika čast. Kada su mi rekli da sam prvi musliman predvodnik nacionalnog tima, nisam bio iznenađen, ali tada sam shvatio da fudbal može sve na svetu da promeni, i to nabolje.

Interesantno, kada se zna da su navijači PAOK-A i CSKA u bratskim odnosima s Partizanovim, a da Olimpijakosovi preferiraju Crvenu zvezdu?

- Ispašće da prekrajam istoriju - ponovo je razvukao osmeh Izraelac. - Ništa nisam znao o tome dok nisam stigao u redove Partizana. Lep je osećaj kada nekoga

povezuješ. Vodio sam naslednika na stadion Partizana, gde inače trenira, i videli smo ogroman grafit CSKA, koji me je podsetio na sjajan period života i karijere u Moskvi.

A saigrači iz Srbije vas prate u stopu?

- U CSKA sam igrao sa Zoranom Tošićem, u Olimpijakosu sa Jagošem Vukovićem, a oni su iz tabora večitih rivala. Sa Jagošem se redovno čujem i porodični smo prijatelji. Deca su nam se družila. Zaključio sam da Srbi i Izraelci imaju veoma sličan mentalitet, a Tošić je bio jedan od najbitnijih faktora prilikom dolaska u Partizan.

Lako ste se prilagodili na Partizan?

- Odmah sam rekao da sam spreman za 45 minuta i svi su bili šokirani. Uopšte nisam prošao pripreme! Mene drži mentalitet, radne navike i sportski život. Od prvog momenta se sjajno osećam, a tu udela ima i iskustvo. Ipak su mi 32 godine. Puno mi je pomogao Tošić, poznajem

i golmana Stojkovića. Tu su i rukovodioci i navijači, sa kojima sam odmah uspostavio briljantan kontakt.

A na odnose koji vladaju među navijačima crnobelih?

- Znam da su razjedinjeni i to prvi put vidim. Čudna situacija. Molim ih da se ujedine jer nam je njihova podrška neophodna za osvajanje trofeja.

Ugovor vam ističe za dve i po godine?

- Tako je na papiru, ali fudbal je pun iznenađenja i preokreta. Ako baš insistirate, poslušaću osećanja, a ona kažu da ću ostati u Partizanu i duže od aktuelnog ugovora!

Da li vas i dalje boli eliminacija iz Lige Evrope?

- Partizan nije ispao u Hagu, već u Beogradu kada nismo sačuvali 2:1 protiv AZ Alkmara! To nismo smeli da dozvolimo. Platili smo ceh mladosti i neiskustvu. Takvi kiksevi neće nam se više dešavati.