I ovo je dosta Lièni stav
Smešno mi je o bilo čemu da pišem ili pričam. U ovoj zemlji postoje samo DVOJICA ljudi koji znaju sve. Do tančina i o svakom događaju i pojedincu. To smo aktuelni predsednik Republike Aleksandar Vučić i ja. Pošto će Vučić biti predsednik do 2027, a i posle, ja ću morati do daljeg u penziju, da se ne mešam. Samo što ću provoditi vreme duže na moru. Umesto jul-avgust, jun-septembar razmišljam. U aprilu i maju sam u Barseloni.
Ali ću pogledati još poneku utakmicu, jer je mafijaški Real namestio prvenstvo. To sam rekao sportskom direktoru Barse Ramonu Planesu. Ali tu se ne može ništa i nije problem što više ne igra fudbal Ćavi kao što baljezgari naš glupavi barselonista Gorčin Stojanović. Problem je što za Real ove sezone mogu i ja da igram, i Vučić, jer je sve rešeno i zatvoreno.
Spisak mojih drugova i drugarica je sledeći. Jesu moji od unazad 30 godina, ali nebitni. Neke gotivim, neke tako-tako. Dakle, redom - Dana i Vuk Drašković (njih baš gotivim), pa Vojislav Šešelj (i njega isto kao Danu i Vuka, dao mi lebac dva puta i zajebao me jednom, ali smo OK oduvek), Milorad Mirčić (moj drug), Zorana Mihajlović (moja drugarica), Maja Gojković (moja bivša, da kažem, velika drugarica od 1992), dalje... Dragan Đilas (moj veliki prijatelj), Milorad Vučelić (moj drug bez obzira što je naslov „Anđus ostaje iza rešetaka“, a nisam ni bio tamo...), glupo je ponavljati Vladimir Đukanović - DRUGI čovek SNS-A, pa mnogi, mnogi... Ma ništa. Aleksandar Vučić, Andrej Vučić i ja smo „pojeli mnogo, mnogo hleba zajedno“. Pa je besmisleno da ja tu nešto pišem i pričam, i to za mnogo narednih godina. A još gluplje o dugodecenijskoj prošlosti.
Zaključci: 1. Vučić neće dugo sići s vlasti, možda duže i od Mila 2. U Srbiji su relevantni političari samo Vučić, potom Đilas, pa Vuk Jeremić. Ostalo ne postoji. 2. Ni Milo neće još dugo sići. Šetači idu kućama. Baš kao i ovdašnji šetači. E, tako i tamošnji. Kući. 3. Šta je tačka 3? Nema je... Zabrojao sam se. Samo ove dve tačke.
Eda, da bih gledao Barsu, neophodan mi je tamo logistički Zoran Stojadinović. Besmisleno je da čovek koji ima u tefteru sve španske klubove, sve sportske španske direktore, i ne samo fudbalske već i košarku, rukomet, vaterpolo sekcije Barselone, pa sve svetske asove koji su prošli kroz španski fudbal (Mesi, Inijesta, Ronaldinjo, Neimar, K. Ronaldo...), pa sportski direktor Pari Sen Žermena (Portugalac iz nekada Porta), pa Lacio, Liverpul, Rems, Sporting Lisabon... Smešno je da Zoran ne radi u srpskom fudbalu. Prodali Marina „najboljeg igrača“Arapima. Zoran prodao indijanca Kataija poslednjeg dana prelaznog roka Alavesu da im učini, tamo mislim 2016. Vučić bi, po meni, morao i trebalo da sasluša predloge Stojadinovićeve oko teme šta i kako sa srpskim klupskim fudbalom. Pa i reprezentativnim. Uzgred, postoji velika mogućnost da Zoran Stojadinović preuzme (u bilo kom smislu...) moj klub OFK Beograd. A OFK škola fudbala je oduvek bila bolja i od Zvezde i od Partizana.
Pozdrav, čitaoci. Hvala što dajete 30 dinara zbog mene subotom. Nažalost, ne možete ništa da pročitate od mene. Ali i ovo je dosta.