Niski udarci su me naterali da odem!
Nefudbalski ambijent u Srbiji glavni je okidač rastanka između Crvene zvezde i Vladana Milojevića, njenog najboljeg trenera u poslednjih 30 godina!
Stručnjak koji je crveno-bele posle višedecenijskog posta vratio na evropsku mapu otkrio je da nije mogao da trpi niske udarce koje je dobijao njegov sin Nemanja, tadašnji vezista Vojvodine. Između dva meča Zvezde i Kopenhagena letos u kvalifikacijama za Ligu šampiona Milojeviću je prekipelo…
- Da me supruga tada nije ubedila da ostanem, podneo bih ostavku u Zvezdi. Bio sam na putu da to učinim. Imao sam veliku peripetiju i tek tada sam shvatio neke stvari. U Vojvodini, klubu čiji je član tada bio moj sin, bilo je niskih udaraca nebitnih ljudi. Reč je o stvarima koje nisu za javnost. To me je opteretilo, morao sam da ga sklonim. Ceo život sam se borio da mi deca ostanu ovde, ali Srbija je ovo... Nisam želeo da moje dete ispašta jer ima svoje snove i život. Čekao sam da se to završi, bogu hvala, istrajao sam. Velika je to škola za mene rekao je Milojević za „Sportski žurnal”.
I došla je zima...
- Glavni okidač mog odlaska iz Zvezde su detalji u vezi s detetom. To su totalno nebitni ljudi, ali, nažalost, nalaze se na mestima na kojima se nalaze. Kad složno gurate kamen uzbrdo, ti pokušavaš da ga držiš visoko, a onda vidiš da navijaju da se taj kamen sruši. Nemaš više motiv, sve je uzalud - poručio je Milojević. S. R.
Moje dete je trpelo u Vojvodini, da me supruga tada nije ubedila da ostanem, napustio bih crvenobele letos između dve utakmice s Kopenhagenom