Mihi ništa nije bilo jasno

Trofej pre utiska. To je bila vodilja za trenera Crvene zvezde Ljupka Petrovića 29. maja 1991. u finalu Kupa šampiona protiv Olimpika iz Marselja - 5:3 posle izvođenja penala.

Za trenerskih, a posebno igračkih dana, Petrović je uvek igrao za gol više, a na „Svetom Nikoli“se odlučio za taktiku koja je uslovila jedno od najmanje sadržajnih finala. O tome i o ostalim uspomenama na osvojenu titulu Ljupko priča za „Alo!“u osvit 29. godišnjice najvećeg Zvezdinog uspeha.

- Lagao bih ako kažem da mi ne prija sećanje na Bari ističe

Petrović.

Kažu da ste danima uvežbavali defanzivu?

- Kažu i ne lažu!

Igračima nije bilo čudno?

- Jeste, ali se samo Mihajlović odvažio da komentariše. Čudio se i pitao šta da

radi kada osvoji loptu.

Imali ste spreman odgovor?

- Naravno, očekivao sam takvu reakciju pošto je Zvezda uvek igrala ofanzivno. Rekao sam mu: „Miho, ako ne znaš šta ćeš sa loptom ili nemaš kome da je dodaš, onda je vrati igračima Marselja, pa neka se oni snalaze“.

Kako su reagovali Džajić i Cvetković?

- Nisam imao šta da krijem. Izneo sam im plan, na osnovu igre i kvaliteta pojedinaca rivala, i ponudio im izbor: da umremo u lepoti ili osvojimo pehar. Odlučili su se za drugu soluciju. Tako je razmišljao i Johan Krojf. Kada dođete do finala važan je samo trofej. Sve ostalo pada u drugi plan.

Taktika nije bila komplikovana?

- Dozvoliti da Olimpik diktira tempo, smanjiti prostor za igru i broj šansi svesti mu na minimum.

Niste se obazirali na kritike zbog stila igre?

- Svakog čuda tri dana, pa i ta hajka. Zbog toga, kada se spominje Bari, osećam ponos. Za nekoga najgore, za mene najbolje finale. Iz trenerskog ugla vrhunski pripremljeno.

Šta vas čini ponosnim?

- Srpskom fudbalu doneo sam evropsku titulu koja je do tada bila san, a naročito je to sada. To je jedino važno, kao i činjenica da je pehar u Zvezdinom muzeju. Svi žele da ga vide, dodirnu, slikaju se... Ni ja ne propustim priliku kad god sam u muzeju - zaključio je predusretljivi Petrović.

M. TOPALOVIĆ